DZZ Đurđevo > Duhovni svet životinja

Duhovni svet životinja

 

 

Da li životinje mogu da razmišljaju ?


Ako bi ste Vi to pitanje postavili ljudima, odgovor bi bio skoro 100 % da oni to nemogu. Ali daleko od toga – zašto druga živa bića ne bi trebalo da razmišljaju ? Samo zato što nemogu da pričaju ?

 

Kada bi oni mogli da pričaju kao mi, nama bi to bilo jako čudno i sramotili bi se.

 

Još u srednjem veku ljudi su eksperimentisali na životinjama i njihovoj inteligenciji i sposobnosti da razmišljaju koje su inače dve stvari, jer neko može da razmišlja ali nemora biti inteligentan.

Već odavno Plutah, Franc Fon Asisi, Šopenhauer i puno drugih su bili sigurni da životinje imaju razum i inteligenciju.

1880 godine Vilhem Fon Osten, otkrio je da njegov konj Hans može preko načina lupanja da se sporazume sa ljudskim rečima.

 

Tada je počela nova era.

 

Pravljene su nove različite metode za razumevanje između čoveka i životinje i bilo je sve jasnije i jasnije da životinje imaju razum i da razvijenije životinje mogu samostalno da misle bez pomoći čoveka. U intenzivnim višegodišnjim eksperimentima svugde na svetu, najbolji internacionalni naučnici su stigli do sličnih rezultata.

1927 godine u Nemačkoj je počeo da radi prvi institute za parapsihologiju i duševno stanje o čoveku i životinjama. Jedan do sada skriven svet se otvara pomoću životinja  kao što su nemački pas Rolf ili konj Hans ( genije u matematici ) i mnogo sličnih. Kroz razne načine te životinje su naučile i da se izražavaju različitim metodama pa čak i slovima.

Najbolji način za to je bio lajanje ili lupanje po brojevima ili slovima.

Svet nije mogao da veruje koliko je velika i brza bila moć učenja i shvatanja, kao i velika inteligencija  kod životinja.

Međutim puno naučnika nije prihvatilo hiljade očiglednih, naučnih eksperimenata i rezultata i radili su sve da celu stvar izmanipulišu kao da je lažna. Međutim, slepe životinje kao što je bio konj Berto i slepa kuja Freia su uprkos svom invaliditetu pokazali izvanredne rezultate u inteligentnoj komunikaciji sa ljudima. Oni su u potpunosti dokazali tezu o visokoj inteligenciji i moći razumevanja kod životinja.

1901. godine počela je edukacija nemačkog pastuva Hans koji je bio najpoznatiji od svih konja. Prvo je naučio stvari kao što su levo - desno,gore - dole, itd. Onda je počeo sa časovima matematike. Za svaki broj konj je udario svojom kopitom koliko je bilo potrebno puta. Zadatke su napisali na jednu tablu i rezultati do kojih su došli bili su zapanjujući, konj ne samo da je znao da broji već je znao i da rešava teške matematičke zadatke. Sledeća faza je bila da Hans nauči da čita alfabet i naučio je da čita cele tekstove. Svi naučnici iz celog sveta su proveravali, ispitivali konje.

Bez obzira da li su ga pitali ili mu napisali pitanje, on je odgovarao pomoću udaraca kopitom po alfabetu. Konj je naučio izuzetno brzo – kada je nečije ime čuo par puta on je odmah mogao da ga piše i posle dugo vremena da ga ponovi. On je slovo po slovo pisao reč koju je čuo i izražavao je svoje mišljenje. Na primer, njegov gazda je rekao: "Ja ću tebi sad dati šargarepu" a konj je odgovarao "hoću pet šargarepa". Po neki put nije želeo da radi i lupao je: "Ja sam lenj". Sve je bilo veoma čudno kada je konj bez problema i vrlo brzo mogao da rešava teške matematičke zadatke, znao da čita ali ne samo na nemačkom već i na francuskom. Sada su naučni krugovi bili u haosu, nešto ovako je za njih bilo nemoguće i oni su pokušavali na sve načine da te izuzetne rezultate od konja proglase trikovima. To je njima uspelo samo delimično pošto tabu tema da li životinje imaju svest i samosvest, inteligenciju, duhovni život ili da li mogu da razmišljaju, postalo je pitanje za ceo svet. Više konja je sad dobili nastavu. Neverovatno je bilo da je svaki konj puno brže mogao da shvati nešto za razliku od jednog inteligentnog, četrnaestogodišnjeg dečaka. Vrlo retko su oni pravili greške i nikada nisu ništa zaboravili, bez obzira da li su to bili kalendarski datumi, ljudska lica, komplikovani matematički zadaci ili druga pitanja na različitom jeziku.

 

Posebno je crkva  imala velike probleme da prizna, da je ona ignorisala ceo životinjski svet koji nije samo hrana za ljude. Već su to vrlo osetljiva, inteligentna  Božija stvorenja kao i mi ljudi. Takvo priznanje o sposobnosti životinja da razmisljaju ili ne je bilo podeljeno.Vaga je prevagnula za životinjski svet preko slepe životinje koje su podigle ceo svet na noge, npr.slep konj Berto,jedan slep poni i slepa kuja Fraie. Životinje su pokazale toliko visoku inteligenciju da je prosto bilo nemoguće da ih ne priznaju.

 

Uopšte nisu više mogli da ignorišu nemačkog psa Rolfa. Rolf je sedeo u dnevnoj sobi, pored dece koje je jako voleo, kada su oni učili matematiku. Jedno dete nije moglo da shvati svoj zadatak i majka je počela da bude nervozna htela je da ga kazni  a pas je bio jako tužan.

Majka ga je odmah pitala: Rolfe,da li ti znaš onda koliko je? Nakon toga je pas svojom šapom lupao pravi rezultat. Taj dan ga je majka pitala još puno težih i težih zadataka i svaki put je on lupao pravi odgovor.

 

Bez ikakvog školovanja Rolf je razumeo ljudski jezik i svaki put je dao tačan odgovor, nasuprot svojih učitelja koji su način i broj lupanja morali da pišu na papir. Rolf nikada ništa nije zaboravio čak i najkomplikovanije matematičke zadatke, kalendarske datume, imena kompozitora, glasove ptica itd. On je mogao svoje želje i osećanja da izražava kao mi ljudi, čitao je i odgovarao na pisma, mogao je da prepozna slike i da ih opisuje i još puno toga. Kada su ga pitali zašto je toliko inteligentan, on je odgovorio da su sve životinje takve i da mogu da razmišljaju.

Konj Hans na pitanje zašto on ne može da govori, rekao je da nema sposobnost govora.

 

Sada je ovo prešlo sve granice i planeta je bila bez reči.

 

Šta se nakon toga dešavalo tipično je za čoveka: Sve ono što se ne uklapa u njegov koncept i ne godi mu, on ignoriše, negira ili uništava. Tako se dešavalo i sa životinjama koje mogu da razmišljaju. Najjednostavnije je bilo da se oni koji nemogu da pričaju gurnu u tamu i zaborav.

 

I šta je sa životinjama koje služe kao hrana za čoveka ?

 

Nisu dopustili da životinje budu na istom nivou kao ljudi i sve su namerno zataškali i brzo zaboravili.

 

Već dugo se zna o sposobnosti životinja, ali bilo je puno lakše da se to negira i sakrije, da životinje i dalje zbog dobrobiti ljudi budu mučene i ubijane.

 

Kakva strašna nepravda !

Kako će mo mi to ikada nadoknaditi ?

 

 

Izvor: Koennen Tiere denken ?

Autor: Henny Jutzler-Kindermann

 

 


Dokazano: Životinje su svesna bića

Izvor: tportal.hr

 

Danas malo koga može da začudi informacija da čovekoliki majmuni poput šimpanzi imaju svest. Poznato je da se šimpanze gledaju u ogledalima, da planiraju te da čak svoje potomstvo uče kako da izrađuju oruđe, a slična svojstva zabelžena su i kod delfina, slonova i brojnih drugih životinja.

Zapravo, savremena su istraživanja pokazala da je subjektivna svest, koja se još u prošlom veku smatrala isključivom privilegijom Homo sapiensa, prilično raširena u životinjskom svetu.

Grupa nerologa, neurofarmakologa i neurofiziologa je na Univerzitetu Kembridž sastavila i potpisala dokument nazvan Cambridge Declaration on Consciousness kojim je službeno potvrđena ta činjenica.


'Dokazi pokazuju da ljudi nisu jedinstveni vlasnici neuroloških supstrata koji stvaraju svest', stoji u saopštenju naučnika. 'Životinje poput sisara i ptica i mnoga druga stvorenja, uključujući hobotnice, imaju iste neurološke supstrate.'

Hobotnice su jedini beskičmenjaci koji su dobili to važno priznanje. Brojne studije potvrdile su da je ono zasluženo. Na primer, jedno istraživanje iz 2009. utvrdilo je da neke hobotnice sakupljaju ljuske od kokosa i od njih stvaraju pokretna skloništa, što je dokaz da koriste oruđe.

Neke druge studije pokazale su da imaju vrlo sofisticiranu prostornu navigaciju i pamćenje.

Biolozi tvrde da u divljini znaju tačno da procene koliko kamenja treba da prikupe kako bi suzile otvor u kojem se skrivaju. Osim toga, laboratorijska su istraživanja otkrila da se potpuno drugačije ponašaju kada su u akvarijumima u kojima nema dovoljno predmeta koji bi ih zainteresovali.

Odakle otpor prema priznanju svesti drugih vrsta?


Šta je decenijama sprečavalo naučnike da prihvate postojanje svesti kod stvorenja koja ne pripadaju našoj vrsti?

 

Odgovor je jednostavan – anatomija mozga. Prema starijim modelima moždanih aktivnosti, smatralo se da svesna iskustva nastaju u našem izuzetno razvijenom korteksu. Međutim, savremeni istraživači, kao i potpisnici nove deklaracije, ističu da su se brojne živčane mreže uključene u funkcije kao što su budnost, spavanje i odlučivanje pojavile u evoluciji još kod beskičmenjaka te da postoje čak i kod mekušaca - hobotnica.

Prema toj deklaraciji, svest imaju i neke ptice. 'Dokazi o postojanju nivoa svesti sličnih ljudskima zabeleženi su kod afričkih sivih papagaja… Utvrđeno je da
svrake u prepoznavanju vlastite slike u ogledalu pokazuju zapanjujuću sličnost ljudima, čovekolikim majmunima, delfinima i slonovima', ističe dokument.

Prema novom dokumentu, čak ni osećaji ne zavise od nekih određenih struktura mozga kao što je korteks. Zapravo, brojna druga područja koja se u našim mozgovima aktiviraju kada osećamo takođe imaju ključno značenje u emocionalnom ponašanju životinja.


'Kako tačno organizovana struktura mozga stvara slike i zvukove, požudu i mržnju, sećanja, snove i planove, još uvek nije jasno', rekao je jedan od potpisnika te deklaracije, Krištof Koh, čelni čovek na Allen Institute of Brain Science. 'Pred nama i dalje ostaje izazov da shvatimo kako šaputanje nervnih ćelija, povezanih hiljadama aksona, stvara osećaje svesti', napisao je Koh.


Dakle, novom deklaracijom hobotnice su dobile službeno priznanje da imaju svest. Kako tačno izgledaju njihovi doživljaji, nauka tek treba da otkrije.