DZZ Đurđevo > Projekti > Regulisanje populacije napuštenih životinja

Regulisanje populacije napuštenih životinja

 

 

(DEO MATERIJAL JE PREUZET OD SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE)


Do osamdesetih godina WHO (Svetska zdravstvena organizacija) je u cilju borbe protiv besnila preporučivala da se brojnost pasa lutalica reguliše tako što će se te životinje eliminisati. Međutim, danas znamo da hvatanje i eliminisanje pasa nemaju nakakvog uticaja na brojnost populacije pasa.


Koje posledice ima ubijanje uličnih pasa?


Ravnomerna populacija može se obezbediti putem hrane i zaštite. Suprotni uticaji su bolesti i udesi. Nakon nekog vremena uspostavlja se izvesna ravnoteža između života i smrti po kvadratnom kilometru površine. Uklanjanjem individue iz tog “stabilnog” sistema proporcionalno se povećavaju šanse za preživljavanje preostale populacije, dok se ponovo ne dostigne limit brojnosti te populacije. U praksi uklanjanje individua čak može dovesti do privremenog povećanja gustine populacije, npr. tako što uklanjanje starih životinja stvara hranu i zaštitu za dvostruko veći broj mladih životinja. Ako životinje već treba hvatati, onda bi to trebalo raditi zbog vakcinacije protiv besnila i radi sterilizacije, ali ne da bi se životinje uklonile iz njihovog životnog prostora!!!

Programi hvatanja pasa i njihovog ubijanja u velikoj meri su neefikasni (WHO, 1992god)


Razumne mere u cilju regulisanja brojnosti:


Da bi se situacija popravila, potrebno je početi uvek na nivou opštine, kod sopstvenih životinja. Neke strategije i pojedinačne aktivnosti u vezi sa promišljenim planiranjem biće ovde navedene I razmotrene:


1.    Strategija za regulisanje fertiliteta (plodnosti):

  • Finansijska pomoć ili umanjenje poreza kod sterilizacije pasa, naročito kod kuja.

Veterinari bi trebalo da besplatno nude sterilizaciju pasa. Država treba da preuzme te troškove.

  • Obrazovanje i opremanje veterinara za sterilizaciju.

  • Nagrađivanje kod kastracije.

  • Kažnjavanje za puštanje-bacanje pasa.


2.    Nadzor i ograničavanje kretanja:

  • Nadzor i ograničavanje kretanja, naručito za kuje u vreme parenja.

  • Visoke kazne za vlasnike u slučaju izbacivanja pasa ili ubijanje kućnih pasa.


3.    Kontrola pasa lutalica:

  • Hvatanje pasa i sterilizacija.

  • Puštanje na istom mestu.

  • Uspavljivanje tek rođenih kučića.

 

Osnivanje prihvatilišta za životinje ima smisla samo ako životinje imaju šansu da dobiju novog vlasnika. Tek kada se broj pasa smanji toliko, da na ulicama više nije veoma velik broj pasa, prihvatilište za pse ima smisla.

 


Zato se moraju paralelno primenjivati dve strategije: smanjenje broja pasa lutalica putem sterilizacije i sprečavanje slobodnog razmnožavanja pasa koji imaju vlasnika. Da bi se postigao trajni uspeh, potrebno je kazniti sve one koji izbace svoju životinju.

 

PRIMER REŠAVANJA PROBLEMA
PASA I MAČAKA LUTALICA
U DRUGIM ZEMLJAMA



Koliko lako i uspešno rade druge zemlje na kontroli populacije napuštenih životinje pokazuje primer u Las Palmasu u Španiji. Mačke i psi su sterilisani i pelcovani i vidljivo obeleženi na uvetu. Zatim se te životinje vraćaju na svoja staništa, a država i društva za zaštitu životinja redovno ih hrane i kontrolišu. Te životinje moraju se vratiti u svoje stanište, tako da nove nesterilisane životinje koje se napuste ne bi mogle da zauzmu njihovo mesto i dalje se razmnožavale.

Kalifornija je vrlo interesantan primer. U jednom gradu su imali velikih problema sa miševima i pacovima. Oni su pelcovani, a sterilisane mačke su morali da vrate u strogu kontrolu na ulice.