DZZ Đurđevo > Salaš > Tako je moralo biti

Tako je moralo biti

Monika Brukner, antropolog iz Švajcarske, sklopila je brak sa akademikom prof.dr Bogdanom Bruknerom i doselila se u Srbiju sa namerom da kratko radi u svojoj struci na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Slika koju je zatekla i dogadaji poveli su je putem odbrane životinja po cemu sada za nju mnogi znaju u srbiji, rodnoj Švajcarskoj i drugim zemljama evrope.


Aktivnost na zaštiti životinja u Ðurdevu pocelo je prvo neformalno 1986. godine, kroz zalaganje Monike Brukner za zaštitu  napuštenih i maltretiranih životinja u neposrednom okruženju.

Spasiti pse ceo život vezane lancem, bez dovoljno hrane i vode, bez skloništa od sunca, kiše i niskih temperatura, okupiti izmucene  konje od agresivnih nesavesnih  vlasnika, dati sklonište i nahraniti životinje bez doma...

Evo šta ona izmedu ostalog kaže o svom putu.

"Pre 22 godine došla sam sa suprugom u Ðurdevo. Iako smo htela da ostanemo  samo kratko vreme, poneli smo sve naše životinje iz Švajcarske.


Nakon velikog egzodusa sa konjima, ponijima, kozama, zecevima, mackama i  psima došlo je do velikog otrežnjenja u novom mestu: dva psa vezani kratkim lancima, bez kucice, na minus 20 stepeni, nasred našeg imanja‚ oni su cuvali ugalj !! Bila je tu i Gara, jedna veoma stara kuja, koju su posle smrti njene vlasnice jednostavno isterali na ulicu, a ona je nepoverljiva i gladna kružila oko naše kuce. Zatim jedan konj koga su ispred naše kuce tako tukli lancem i ogromnim štapom, da sam bosa iskocila kroz prozor i po ledu i snegu vicuci dozivala policiju. Bilo je još mnogo takvih primera, što su se dogoili u najkracem vremenu. Šok je bio potpun, a ja sam samo htela da se vratim u svoj zdravi svet. Posle prvih nekoliko godina koje su bile ispunjene naivnom i beznadežnom borbom protiv mucenja životinja, moje suze su presušile i shvatila sam da mi je mesto ovde, da bih pomogla životinjama.

Tako je nastalo Društvo za zaštitu životinja i prirode Ðurdevo. Mogla bih nabrojati i dokumentovati na hiljade primera mucenja životinja.

Na hiljade nedužnih raznovrsnih životinja koje su patile, koje su oterali, tukli, ubijali. Psi što su osudeni da citavog života budu na lancu, koji po vrucini i hladnoci bez krova nad glavom, moraju cuvati imanje svog gospodara, ne dobijaju nikada zahvalnost ili lepu rec, nikada nisu osetili ruku koja ih mazi i na kraju su izbačeni na ulicu.

     

Dobro je da te životinje ne znaju da govore, jer bi pricale o ljudskoj sramoti.
Pošto se naše imanje brzo napunilo životinjama svih vrsta, postavilo se pitanje: Kuda sa njima ? Veliki broj pasa udomila sam kod ljubaznih ljudi u Srbiji, ali pošto sam često te iste životinje opet mogla da pokupim sa ulice, ili su ih najcešce vraćali u lošem stanju, pocela sam da tražim pomoc kod Švajcaraca. Tako je poceo moj kontakt sa nekoliko švajcarskih društava za zaštitu životinja, koje su mi pomagale sa savetima i  potrepštinama za životinje. Prilikom mojih putovanja u Švajcarsku ponela sam nekoliko pasa koji su zatim preko prihvatilišta za životinje udomljene kod ljubaznih porodica. Višegodišnji kontakti i prijateljstva sa mnogim vlasnicima pasa i saznanja da će naše ulične životinje do kraja života uživaju u porodicama kao njihovi članovi, dali su mi snagu i motivaciju da nastave sa borbom."


Formalno Društvo za zaštitu životinja i prirode Ðurdevo ~ Švajcarska registrovano je 1989. godine. Prvo sedište bila je vojvodanska kuca u selu, sa vecim dvorištem, u ulici Laze Kostica 9. A danas, to je moderno ureden salaš  u ulici Solunskih Dobrovoljaca 96 na zapadnoj strani sela, sa dve ulazne kapije, modernom instalacijom i prostorima za životinje uredenim po najvišim svetskim standardima.