DZZ Đurđevo > Akcije > Dan zdrave hrane

Dan zdrave hrane

 

 

Dan zdrave hrane 2008 god.

06. septembar

Na salašu se skupilo oko 700 ljudi, ljubitelja životinja i prirode iz cele Srbije i 8 evropskih zemalja povodom Dana zdrave hrane - vegetarijanstva. Dan je protekao veoma lepo i obuhvatio je sledeće aktivnosti:

  • radionica sa decom

  • predavanje

  • izložbe fotografija

  • izložbe knjiga

  • potpisivanje peticije

  • panoi sa različitim temama o zaštiti životinja

  • štandovi sa zdravom hranom

  • štand Društva za zaštitu životinja iz Hrvatske sa različitim temama

  • ručak uz muziku

  • obilazak salaša

  • puštanje balona sa 6 članova posade

    posetioci o nama


Autor: Damir Orlović

 

 

Dan zdrave hrane 2009 god.


05. septembar


I ove godine obeležen je sada već tradicionalni Dan zdrave hrane na salašu u Đurđevu . Za razliku od prosle godine mozemo se pohvaliti vecim brojem učesnika a naročito dece, koja su ovoga puta bila brojnija.
Ove godine su učestvovala deca iz 8 škola koja su bili naši dragi i nadamo se ponovo vidjeni gosti.
Naravno program je bio raznovrstan tako da je za svakoga bilo po nešto zanimljivo, za nas je bilo bitno da vidimo da su svi naši gosti iz Srbije i inostranstva srećni i zadovoljni u druženju sa nasim zivotinjama.
Ovom prilikom zeleli bi smo da se zahvalimo i svim izlagačima koji su se odazvali našem pozivu da ulepšaju ovaj dan.


Još jednom HVALA i vidimo se sledeće godine na istom mestu.


autor: Miroslava Miščević

 

 

Dan zdrave hrane 2010 god.

 

11. septembar

Glavna tema manifestacije je bila: "Uticaj zdrave ishrane na našu Planetu"

Na salašu u Đurđevu 11.09.2011 god. održana je tradicionalna manifestacija “Dana zdrave hrane i zaštite životinja”. Okupilo se više od 1000 ljudi i dece iz Srbije i inostranstva. Program je bio raznovrstan sa različitim aktivnostima: radionicama za decu, tombolom, izlozbom knjiga i slika, štandovima sa zdravom hranom, obilazak salaša, panoi, šatori u kojem su se mogli gledati filmovi o zaštiti životnja. Prisutni ljudi su širili pozitivnu energiju i uživali u hrani i druženju sa životinjama. Takođe je održana prezentacija o značaju vegetarijanske ishrane za zdravlje ljudi. Toga dana potpisan je protokol o saradnji Društva za zaštitu životinja i Osnovnih škola koje učestvuju u projektu edukacije. Posebno nam je drago što smo ove godine imali priliku da ugostimo direktora Gimnazije “Dositej Obradović” iz Temišvara, Stevu Perinca. Jos jednom se zahvaljujemo svim gostima na lepom druženju.

 

Autor: Miščević Miroslava

DOWNLOAD

 

PREDAVANJE O VEGETARIJANSTVU 2010.


ISTORIJA


Reč „
vegeterijanac“ datira iz 1842. godine, kada je osnovano prvo društvo vegeterijanaca u Velikoj Britaniji. Reč je nastala od reči VEGETUS što znači: zdravo, sveže, nekvarljivo.
Većina vegeterijanaca su druželjubivi ljudi, koji su rešili problem agresije. Oni znaju da jedenje mesa znači ubijanje drugog živog bića zarad ispunjavanja sopstvenih hirova. Mnogi ljudi bi postali vegeterijanci kada bi posetili klanice, ili kada bi sami morali da ubiju životinje koje planiraju da pojedu.
Evidencije rane hrišćanske crkve govore da su prvi hrišćani i sve važne vođe hrišćanske crkve bili vegeterijanci. Naprimer: Klemens Aleksandrijski 150-215, Origines 184-254, Antonije 250-356 itd.
Ovakav stav o jedenju mesa bio je podržan i u prvim crkvenim zapisima, jedenje mesa je čak bilo zbranjeno hrišćanima, sve do IV veka. Međutim, ubrzo su ti tekstovi bili izmenjeni od strane rimskih imperatora, koji su ih prepravljali prema sopstvenim ličnim i političkim interesima. Za vreme crkvenog konzilijuma 325 godine u Nici, jedenje mesa, opijanje i mnoge druge stvari su posebno izbačeni iz crkvenih zakona. Posle ovakvog preokreta u dozvoljenom načinu ponašanja, život se drastično promenio kako za ljude, tako i za životinje, jer je sada značilo da svako može slobodno da zakolje životinju, po sopstvenoj želji.
Toma Akvinski (1225-1274) je tvrdio da životinje nemaju dušu, a samim tim i nikakva prava, isto je tvrdio i za žene. Kasnije je crkva tvrdila da ni Indijanci ni Afrikanci nemaju dušu i da nije greh ubiti ih.
Ali zar prvi božiji zakon ne glasi: NE UBIJ
Ko nam daje to pravo da ne ubijamo ljude, ali da ubijamo druga živa bića?
Kroz istoriju mnoge slavne ličnosti, vođe, filozofi, naučnici i drugi bili su vegetarijanci.

 

ZDRAVLJE

Da li je jedenje mesa delimično odgovorno za mnoge bolesti, a posebno rak?

Da li vegeterijanci žive zdravije?


Ranije su naučnici uvek poricali ovu činjenicu, međutim, medicina danas potvrđuje da postoji direktna veza između jedenja mesa i mnogih bolesti. Već 1961. američki doktor- novinar je napisao: 90-97% svih bolesti srca su izazvani jedenjem mesa. Tada su naučnici utvrdili da je meso na trećem mestu po štetnosti za zdravlje čoveka, posle cigareta i alkohola.
Ljutski organizam ne može da razgrađuje mnogo masnoće životinjskog porekla i holesterol- neizbežna posledica su bolesti srca. Prikupljen holesterol u krvi lepi se za zidove arterija i usporava protok krvi do srca. To dalje dovodi do visokog krvnog pritiska, infarkta i srčanih mana. Slični rezultati istraživanja važe i za rak. Prema nebrojivo mnogo studija na hiljadama pacijenata obolelih od raka, pokazala se direktna veza između jedenja mesa i bolesti. Razlog je: ljutski digestivni trakt nije namenjen za razlaganje mesa. Životinje imaju kratak digestivni trakt pomoću kog otrovni sastojci iz mesa brzo napuste organizam. Voće i povrće se razlaže mnogo sporije, što više odgovara organizmu čoveka, jer on ima duži digestivni trakt. Jedenje mesa, koje je samo po sebi otrovno, šteti bubrezima i izaziva hronične bolesti kao što su; Artritis, Reumatizam, i Rak.

RAZLIKA IZMEDJU ONIH ŽIVOTINJA KOJE JEDU MESO I ONIH KOJE NE JEDU MESO

ŽIVOTINJE KOJE JEDU MESO

ŽIVOTINJE KOJE NE JEDU MESO

imaju kandže

nemaju kandže

hlade organizam preko pora na koži i jeziku

dišu kroz milione pora na telu

oštre, zaoštrene prednje zube koji služe za komadanje mesa

nemaju oštre, zaoštrene prednje zube

mnogo jaču hlorovodoničnu kiselinu u stomaku koja se razlaže u mišićima i kostima životinja

imaju 10 puta slabiju stomačnu kiselinu nego „jedači mesa“

digestivni trakt je samo tri dužine tela, da bi se meso lakše razložilo i izbacilo iz organizma

digestivni trakt je šest dužina tela. Povrće i žitarice se ne razlažu tako brzo i mogu duže ostati u telu

 

MOŽEMO LI ŽIVETI BEZ MESA?

Da li su nam potrebni proteini životinjskog porekla da bi bili zdravi?
Pre 20 godina verovalo se da je čoveku dnevno potrebno da u organizam unese najmanje 150 grama proteina. Danas je utvrđeno da je potrebno samo 45 grama dnevno. Otkuda ovolika razika? Naučnici su dokazali da je čoveku ustvari potrebno svega 30-45 grama proteina dnevno. Višak proteina može biti i jeste opasan za organizam. Da bi se unelo tih 45 grama proteina dnevno, vegeterijanska hrana je sasvim dovoljna. Svi minerali i ostali hranljivi sastojci mogu lako da se nadoknade bez unosa mesa. Poznati institut „Maks Plank“ je dokazao da nam povrće, voće i žitarice obezbeđuju prvoklasne proteine. Osim toga, one su mnogo više prilagođene strukturi ljudskog tela i ne sadrže otrovne sastojke. Jedeći izbalansiranu vegeterijansku hranu nije moguć nedostatak bilo kakvih vitalnih supstanci, koji su organizmu potrebni.


ZAVISNOST OD MESA

Pored problema koje čovek sam sebi stvara ubijanjem, kuvanjem i varenjem životinja, postoje i mnogi drugi faktori koji ozbiljno oštećuju ljutski organizam. Svetski poznati nutricionista Dr P. Airola je jednom prilikom rekao: rezultati koji pokazuju opasnost od jedenja mesa su sve više i više poznati. Meso stvara sličnu vrstu zavisnosti organizma, kao i alkohol i cigarete. Posebno crveno meso sadrži mnoge otrovne elemente, na primer, urinarnu kiselinu (koja stvara zavisnost), hormone, antibiotike, adrenalin itd.

Vrste vegetarijanaca

Postoji više vrsta vegetarijanaca:

  • Vegani su strogi biljojedi čija se ishrana zasniva na žitaricama, mahunarkama, voću i povrću. Oni potpuno odbacuju namirnice životinjskog porekla, uključujući jaja, mlečne proizvode i med.
  • Laktovegetarijanci pored biljne hrane konzumiraju još mleko i mlečne proizvode.
  • Ovovegetarijanci pored hrane biljnog porekla konzumiraju još i jaja.
  • Ovolaktovegetarijanci pored biljne hrane jedu jaja, mleko i mlečne proizvode.
  • Poluvegetarijanci uz vegetarijansku ishranu jedu pileće belo meso i ribu, ali ne jedu crveno meso.
  • Peskovegetarijanci uz biljnu hranu jedu i ribu. Kod nas je ovaj način ishrane tradicionalno poznat kao posna ishrana.
  • Presna hrana. Jedu samo sirove biljne namirnice, mahom voće, povrće, orahe, semenje, maslinovo ulje, med i žitarice. Pobornici presne ishrane tvrde da se termičkom obradom (kuvanjem, prženjem, pečenjem) gubi velika količina vitamina i stvaraju se štetne, kancerogene materije. Prave hleb koji se peče na suncu, “sunčani hleb”.
  • Zdrava hrana. Makrobiotičari prakticiraju prehranu baziranu na celim zrnima žitarica i mahunarki. Jedu samo organski uzgojene namirnice, bez pesticida, bez veštačkih đubriva. Izbegavaju rafinisani (beli) šećer, rafinisano ulje i belo pšenično brašno. Umesto toga koriste žuti šećer, nerafinisano ulje (najčešće maslinovo) i crno brašno.
  • Frutarijanci jedu samo voće.
  • Radikalni frutarijanci jedu samo plodove voća koje je samo palo na zemlju.

Kada bi svaka osoba bila vegetarijanac samo jedan dan, Amerika bi sačuvala:

450 milijardi litara vode
, dovoljno da opskrbljuje sva kućanstva u Novoj Engleskoj odprilike 4 mjeseca;

0,675 milijardi kilograma usjeva
kojima se inače hrani stoka, dovoljno da se hrani cijela država New Mexico više od godinu dana;

315 milijuna litara goriva, dovoljno za sve automobile Kanade i Meksika zajedno, a još bi i dosta ostalo;

3 milijuna jutara zemlje
, površina više od dva puta veća od države Delaware;

33 tone antibiotika



Kada bi svaka osoba bila vegetarijanac samo jedan dan u Americi bi se sprečilo:

Iznos štetnih gasova koji izazivaju efekt staklene baste jednak 1.2 milijunu tona CO2, jednako koliko se proizvede u cijeloj Francuskoj;

Milijon tona erozije tla i 70 milijuna dolara kao rezultat ekonomskih oštećenja;


4.5 milijuna tona životinjskog izmeta;


Skoro 7 tona emisije amonijaka, glavnog uzročnika onečišćenja zraka;


Moja najdraža statistika je sljedeća: Prema zaštitnicima okoline, ako bi svaki Amerikanac preskočio jedan obrok piletine na nedelju dana i zamjenio ga vegetarijanskom prehranom, ugljični dioksid bi se očuvao isto kao da se ukloni više od pola milijuna automobila sa američkih ulica. Vidite koliko je jednostavno doprinjeti.


ZEMLJE TREĆEG SVETA

Meso hrani nekolicinu na račun većine!

To znači da se zbog masovne proizvodnje mesa, žitarice širom sveta koriste kako bi se nahranile životinje. Većina siromašnih zemalja prodaje pšenicu zbog državnih dugova, dok njihov narod ostaje gladan. U Americi 90% pšenice se obrađuje zarad industrijskih životinja, u Engleskoj je to 85%.
Međutim, menjanje pšenice za meso predstavlja najveći deo problema gladi u svetu. To znači da nekolicina bogatih ljudi jede „luksuzno“, dok drugi nemaju ni punu šaku pirinča, ili pšenice.
Da bi se jedna krava tokom tri godine, potrebno je 2 hektara. Posle ubijanja te životinje dobijamo, otprilike, 300 kg mesa. Kada bi farmer zasadio žitarice, povrće i voće na toj istoj zemlji, kroz tri godine bi izraslo oko 8000-10000 kg hrane, što iznosi oko 30 puta više hrane, za isti period.
Za to vreme, svakoga dana, u svetu, više od 40.000 dece umre od gladi
još mnogo odraslih
mnogo ljudi oboli od raznih bolesti izazvanih neuhranjenosti...

Odakle nam pravo da dozvolimo da milioni ljudi umru od gladi samo zato da bi smo mi pojeli meso ubijene životinjje?

Evropljani i Amerikanci jedu pet puta više hrane od ljudi iz zemalja trećeg sveta. Redukcijom proizvodnje mesa za svega 10%, proizvelo bi se dovoljno pšenice da se nahrani 60 miliona ljudi (Američki senatski komitet- ishrana i zdravlje).



JESTI I BITI POJEDEN


Nije li to prirodan način života? Jeste za životinjsko carstvo, ali ne i za nas. Neke životinje žive od mesa, ali one ubijaju same i jedu samo onoliko koliko im je potrebno. Ništa što se u prirodi ubije se ne ostavlja. To predstavlja optimalnu upotrebu u lancu ishrane.

Kada bi čovek bio savesniji mogao bi lako da se suzdrži od jedenja mesa i prekine, ili bar redukuje, nerazumnu torturu životinja.


ZAGAĐENJA OKOLINE

Današnje zagađenje Zemlje je direktno povezano sa intenzivnom i masovnom proizvodnjom milijardi životinja širom sveta. Visoko zagađena otpadna voda iz klanica i fabrika mesa, odlazi direktno u podzemne vode reke, jezera i mora. Ne samo da visoka koncentracija nitrata u vodi prouzrokuje mnoge bolesti, već i masovno ubija ribe i druge životinje koje žive u vodi.

Polovina zagađene vode danas je, ustvari, direktna posledica haosa u klanicama. Da bi se proizvelo meso, potrebno je mnogo više vode, nego da bi se proizvele žitarice, ili povrće, ili bilo koja druga hrana. Stoga, ne samo da je voda širom sveta ekstremno zagađena, već je sve manje i manje pijaće vode na planeti, što je direktno povezano sa proizvodnjom mesa. Mnogo žitarica se posadi, ali zemlja ne može tom brzinom i u tolikoj količini da proizvede biljke (hranu za životinje), pa se na polja baca mnogo fertilizatora (otrova), da bi se dostigao maksimum proizvodnje. Opasne komponente fertilizatora, na primer nitrati, veoma su opasni i stvaraju psihičke poremećaje, posebno kod novorođenčadi. Kako je ceo vodeni sistem na planeti povezan, praktično, više nema potpuno čiste vode. Zagađenje Sredozemnog mora bilo je direktno povezano za masovnom proizvodnjom svinja u severnoj Italiji.

 

Činjenice:
Da bi se dobio 1 kg žitarica, potrebno je 60 litara vode
Da bi se dobio 1 kg mesa, potrebno je 2500-6000 litara vode


U Americi jedna farma pilića godišnje troši 455 miliona litara vode, što je dovoljno za snabdevanje grada od 25.000 stanovnika.

 

Svaki vegetarijanac godišnje spasi 40 m2 drveća

 

Ekologija i vegetarijanstvo

Način na koji se danas iskorištavaju zemljini resursi kako bi se proizvela hrana vodi nas prema katastrofi. Znanstvenici koriste termin "kapacitet podnošenja" kako bi izrazili količinu ljudi koje planet dugoročno, teoretski, može prehraniti. Prehraniti na način koji neće trajno uništiti prirodne resurse o kojima nam ovisi život. Današnja proizvodnja hrane, koja uključuje proizvodnju mesa, premašuje taj "kapacitet podnošenja" zemlje i samo tako osigurava dovoljnu količinu hrane kako bi se prehranila svjetska populacija (pravedna distribucija te hrane je naravno priča za sebe). Takvo stanje u kojem se premašuje pravi kapacitet zemlje ima svoju skupu cijenu. Tako David Pimental, profesor ekologije insekata i poljoprivrednih znanosti koji proučava probleme hrane i stanovništva od kasnih 1960-ih, upozorava kako "to postižemo iscrpljivanjem naftnih rezervi korištenjem mnogo gnojiva na osnovi nafte. Prelazimo na postupke obrađivanja tla koji daju visoke prinose što često izaziva velike erozije tla. Osim toga, nepovratno isušujemo izvore pitke vode navodnjavanjem velikih površina zemlje. Time uspijevamo nahraniti sve veći broj ljudi u kratkom vremenu. Ali tako svake godine smanjujemo kapacitet Zemlje da dugoročno prehrani svoje stanovnike." (Eric Marcus, "Vegan")


Danas na zemlji živi oko 6 milijardi ljudi, a Ujedinjeni narodi predviđaju da će svjetska populacija rasti do 2050. godine i tada doseći brojku od 10 milijardi ljudi. Već danas premašujemo "kapacitet podnošenja" zemlje, a što li će tek biti kroz 50 godina kada se broj stanavnika udvostruči a zemljini kapaciteti budu bitno smanjeni. Nastavimo li nekontroliranim iscrpljivanjem zemljinih resursa ostvarili kratkoročne ciljeve, ne mijenjajući iz temelja pristup poljoprivredi i prehrani vrlo brzo ćemo se naći u situaciji iz koje neće biti izlaza. Ljudi se u svojoj slijepoj utrci za profitom ne obaziru na dugoročne posljedice koje njihovo djelovanje ostavlja na prirodu. Cijela priča poprima još strašnije obrise ako se uzme u obzir da se ljudi dodatno kockaju sa budućnošću planete zbog sasvim trivijalne i sebične navike - navike da jedu meso. Neki će se zapitati: kakve sad ima veze jedenje mesa s našim opstankom na planeti? Životinjski proizvodi koriste vrlo velike količine prirodnih izvora - izvora koji bi se lako mogli iskoristiti da se nahrane ljudi.




Proizvodnja mesa je rasipanje zemljinih ograničenih resursa.


"Teletu dajemo hranu koju bismo i sami mogli jesti. Tele treba većinu te hrane zbog običnih fizioloških procesa svakodnevnog življenja. Bez obzira na to koliko čvrsto je tele spriječeno da se kreće, njegovo tijelo još uvijek mora trošiti hranu čisto zato da bi ostalo na životu. Ta se hrana također koristi da bi se izgradili nejestivi dijelovi tijela teleta poput kostiju. Samo se ona hrana koja je preostala nakon zadovoljavanja svih tih potreba može pretvoriti u meso i evetnualno je mogu jesti ljudska bića. Potrebano je devet i pol kilograma proteina koji se daju teletu da bi se proizvelo pola kile životinjskog proteina za ljude. Tako dobijamo manje od 5 posto onoga što ulažemo. Pretpostavite da imamo jedno jutro plodne zemlje možemo ga koristiti da uzgajamo biljke koje su bogate proteinima, poput graška ili graha. Ako to učinimo, od našeg ćemo jutra dobiti između 135 i 225 kilograma proteina. Nasuprot tome, naše jutro možemo koristiti tako što ćemo uzgajati žitarice kojima ćemo hraniti životinje koje ćemo zatim ubiti i pojesti. U tom ćemo slučaju od našeg jutra dobiti između 18 i 25 kg proteina. Što je zanimljivo, premda većina životinja pretvara biljne proteine u životinjske mnogo djelotvornije od stoke - svinja npr. treba "samo" 3,5 kilograma proteina da bi proizvela pola kile za ljude - ta je prednost gotovo eliminirana kada razmotrimo to koliko mnogo proteina možemo proizvesti po jutru, zato što stoka može iskoristiti izvore proteina koji su neprobavljivi za svinje. Tako većina procjena zaključuje da biljna hrana daje oko deset puta više proteina po jutru od mesa, premda procjene variraju, a omjer se ponekad penje čak do dvadeset prema jedan. Ako umjesto ubijanja životinja i jedenja njihovog mesa, ta stvorenja koristimo da nam daju mlijeko ili jaja, onda znatno popravljamo ono što dobivamo natrag. Unatoč tome, životinje moraju i dalje koristiti proteine za svoje vlastite svrhe, te najdjelotvorniji oblici proizvodnje jaja i mlijeka ne daju više od četvrtine proteina po jutru od onog što može pružiti biljna hrana" (Peter Singer, "Oslobođenje životinja").

Količina kalorija, željeza i ostalih hranjivih tvari koje se dobivaju po jutru obrađene zemlje takođe je na strani biljne hrane koja se koristi izravno za ljudsku ishranu

Pretpostavlja se da danas u svetu ima oko 500 miliona vegetarijanaca.

 

 

Dan zdrave hrane 2011 god.


03. septembar

 

 

Ovom prilikom želim da se zahvalim svim gostima koji su se potrudili da dođu u Đurđevo 3. septembra na dan "ZDRAVE  HRANE  I  ZAŠTITE  ŽIVOTINJA". Bilo je oko 900 ljudi. Većinom su to bili odrasli ljudi a dece je bilo manje u odnosu na prošlu godinu, zbog radnog dana u školama. Smatram da je vrlo važno da deca od ranih godina budu prisutna na mestima gde će imati priliku da nauče o životu na našoj Planeti, posledicama ljudskog ponašanja i efektima na prirodu. Stalno vidimo po školama da su deca vrlo zainteresovana za prirodu i životinje. Pošto je bilo manje dece, dan je bio mirniji, što je dalo priliku odraslima da u miru, pričaju, povezuju se, diskutuju i menjaju iskustva.


Od novih aktivnosti se izdvajaju:

  • 25 godina jubileja aktivnosti Monike Brukner u zaštiti životinja i prirode u Srbiji.
  • Takmičenje vegetarijanskih kuvara.
  • Ponuda za pravnu pomoć u zaštiti životinja u Srbiji.
  • Razna predavanja i diskusije.
  • Vođenje tura po salašu sa vodičem.
  • Oslobađanje 6 koka i teleta Eme.

 

Autor: Monika Brukner

 

 

 

Dan zdrave hrane 2012 god.


15. septembar

 


                                  

 

Dan zdrave hrane i zaštite prirode

 

Za razliku od predhodnih godina, mi smo se ove koncentrisali na decu. Razlog za to je bio što nismo želeli da mešamo decu sa odraslima, kako bi što više mogli njima da  posvetimo pažnju. Pozvali smo 1 100 decu iz naših škola (osnovne škole u kojima držimo časove o zaštiti životinja i prirode) sa teritorije Srbije, Rumunije, Bosne i Hercegovine. To je bio poklon za njihov trud na polju zaštite životinja i prirode. Pošto su bila samo deca atmosfera je bila opuštenija i veselija. Program koji smo priredili za taj dan bio je raznovrstan : predavanja, kvizovi, predstave, konkursi za najbolje likovne i literarne radove kao i lepa muzika koja je ulepšala ovaj dan i druženje sa decom, radionice na razne teme iz oblasti zaštite životinja i prirode, obilazak salaša i upoznavaje sa našim životinjama. Takođe deca su uživala u raznovrsnoj vegetarijanskoj hrani. Nadamo se da su deca dosta i naučila a sigurno su i uživala.

 


Neki od radova sa konkursa






Kako deca vide  sa razumevanjem i osećanjem svet sa životinjama i prirodom

 

 

 

 

 

Dan zdrave hrane 2013 god.


14. septembar

 

Tema: „Divlje životinje“

 

 


Ovogodišnja manifestacija je uglavnom za decu i odrasle koji su posebno zainteresovani za ovu temu (ako imate nešto interesantno da prezentujete, vezano za divlje životinje molimo javite nam se).

 

 

Dan zdrave hrane i zaštite ( divljih ) životinja

 

Na današnji dan smo hteli da se setimo svih divljih životinja koje,  kao i sve druge životinje čovek uništi, istrebljuje, ubije, koristi, muči u zatočeništvu i još puno toga.

Divlje životinje inače imaju jako težak život. Njihov životni vek je uglavnom kratak, pošto je u divljini teško opstati. Imaju puno neprijatelja uključujući nedostatak hrane i vode, niske i visoke temperature, nedostatak životnog prostora zbog čoveka, promena klime, bolesti, prirodnih nepogoda, borba za opstanak između grupa, ekstremni geografski uslovi života ( Sahara, Aljaska...) itd. itd.

A na kraj svega je borba čovek – životinja, u kojem životinja nikad ne može da pobedi.

Vodi se dugogodišnja i vekovna borba koja na kraju vodi do njihovog nestanka na celoj planeti, hiljade vrsta koji su nepovratno nestale i mali broj vrsta životinja koje su opstale.

Čudno je da se niko toga ne seti?

Da li je tako teško zamisliti kako je opasan, kratak i tužan njihov život – i bez nas?

 

Šta mi možemo da uradimo – kako da njih zaštitimo?

  • Da sprovodimo Zakon i da im dajemo pravo kao svim drugim živim bićima, npr. sloboda ...
  • Da ne jedemo divljač
  • Da ne kupujemo bunde (u Kini se godišnje ubije 70 miliona rakuna, itd.itd...)
  • Da ne kupujemo egzotične životinje ( divlje ptice, iguane, zmije, kornjače itd.)
  • Da ih pustimo na miru kad ih vidimo
  • Da ih hranimo kad je potrebno ( npr. ptice u zimi )
  • Da ih ne držimo kad imamo priliku ( npr. ptice koje su ispale iz gnezda, malog zeca, lane, itd... )
  • Da se ne bavimo sportom – lov, ribolov, trke konja, borbe pasa...
  • Da ne ubijamo – foke, nosoroge, tigrove, slonove..zbog naše koristi
  • Da širimo naše znanje – informacija i edukacija
  • Da ne posećujemo cirkuse sa divljim životinjama, delfinarijume, zoovrtovi...

 

 


 

Likovni radovi koji su nagrađeni na konkursu sa temom "Divlje životinje u prirodi" i "Divlje životinje u vašem okruženju"

 


  1. Tijana Vučenov III-3, Osnovna škola Svetozar Miletić - Vrbas
  2. Jovana Gromović III-3, Osnovna škola Svetozar Miletić - Vrbas
  3. Sara Stepanović III-3, Osnovna škola Svetozar Miletić - Vrbas
  4. Svetlana Đorđević IV-1, Osnovna škola Žarko Zrenjanin Uča - Nadalj
  5. Dunja Krtolica  IV-1, Osnovna škola Petar Kočić - Inđija
  6. Dejana Alargić III-1, Osnovna škola Svetozar Miletić - Vrbas

 

 

Drugi su pisali o nama *Naša reč-20.09.2013 god. Temišvar*


 

Dan zdrave hrane 2014 god.


13. septembar