DZZ Đurđevo > Salaš > Životinje na salašu

Životinje na salašu

Imao sam sreću!

Da li si nekada nezadovoljan svojom sudbinom?
Da li bi nekada želeo da budeš u tuđoj koži?
Da li nekada poželiš da se menjaš sa drugim ljudima?
U nekim situacijama to sigurno ne želiš.
Ali da li bi želeo da se menjaš i sa životinjom?


Biće dosta malo razmišljanja:

Da li bi:

  • želeo da budeš kokoška, koju razdragana masa ljudi upravo peče na ražnju?

  • želeo da budeš tele, koje neposredno nakon rođenja odvajaju od majke?

  • želeo da budeš prase koje će biti pojedeno nakon što napuni nekoliko nedelja?

  • želeo da budeš majka ili otac te dece?

  • želeo da budeš mačka, kojoj su u nekom eksperimentu upravo izvadili oči?

  • želeo da budeš majmun, kojem su malopre odsekli glavu?

  • želeo da budeš životinja, čiji se ostaci nalaze na tvojoj viljušci?

Ko se nije rodio kao životinja imao je sreće. A ko je imao sreće, ne bi trebalo da bude pun sebe ili čak nezahvalan. Sreća obavezuje. Obavezuje da se pomogne onima koji nisu imali sreću.





ODAKLE SU SVE NAŠE ŽIVOTINJE


Konji i magarci:

Svi konji su kupljeni od privatnih vlasnika, i neki su poklonjeni od jahačkih škola ili hipodroma.

 

Svinje:

Većina svinja su stigle u lošem stanju od privatnih vlasnika, 5 vijetnamskih svinja je stiglo iz zoološkog vrta.

Krave:

Tri krave su dobijene od društva za zaštitu krava koje više nije     moglo da se brine o njima. Zatim su došla dva jako bolesna teleta,koja su nam prodata kao hrana za pse. Posle lečenja i brige o njima  kod nas su već dosta godina i ostaće do svoje smrti. Jedna krava je došla u jako lošem stanju kod nas,posle godinu i po dana je izlečena, ona i dan danas živi srećno kod nas.

Koze:

Dolaze kao nepoželjne životinje iz privatne kuće.

 

Psi:

Psi stižu uglavnom sa ulice,šinteraji ili iz privatnih kuća.

 






Mačke:

Mačke dolaze uglavnom sa ulice.




Druge životinje dolaze iz nehumanih uslova i razloga.

 

 

KAKVO JE STANJE

PRIHVAĆENIH ŽIVOTINJA

KOJE STIGNU KOD NAS U AZIL?




 


Najveći broj prihvaćenih životinja stignu u lošem psihičkom i/ili fizičkom stanju.

Puno njih je povređeno, od saobraćajnih nesreća, udaraca, neke su iscrpljene od gladi i žeđi a puno njih su vrlo preplašene od čoveka.

Deo tih životinja se brzo i lako uklopi i navikne na veliko i veselo društvo životinja kod nas.

Drugi deo se jako teško ili nikad ne priviknu na čoveka, i uvek ostanu povređene i  van društva.


KOJE ŽIVOTINJE MI PRIHVATAMO ?


Kod nas su dobrodošle sve vrste životinja koje su u nevolji.

Divlje životinje se izleče i zatim se puštaju po mogućnosti u prirodu.

 

 

"Najtužnije oči na Svetu"

 

(Jedna osoba je pogrešno opisala vučicu Alfu, tj. zamenula ju je sa vučicom Vučkom koja je tada bila bolesna. Interesantno je da ljudi uporno ignorišu druge vukove u zatočeništvu, koji žive u strašnim uslovima – 6 m². itd. Dok nisu ubijeni ili sami umiru.)

VUČKA

Vučkina majka je bila ubijena od strane lovaca, a kao većina vukova u zatočeništvu, Vučka je kao mala beba stigla do lovačke kuće. Čim je završila karijeru kao dečija igračka lovci su je dali jednom bračnom paru na čuvanje. Kasnije lovac više nije hteo da vrati Vučku, nego je pod pretnjom da će je ubiti od bračnog para tražio novac. Tako je Vučka ostala kod tih ljudi i imala je jako sretan život do njene šeste godine. Zbog iznenadne smrti gazde Vučki je pretila smrt, pošto nije bilo moguće da se vrati u prirodu.

Da bi smo izbegli njenu smrt mi smo je primili kod nas u azil.

Vučka je često bolesna jer ima epilepsiju i herpes, lekovi koje joj dajemo iz inostranstva mnogo joj pomažu i nakon terapija njoj je duže vremena dobro.

Poseban prijatelj Vučke je Miša koji se brine o njoj

P.S. Umrla je od epileptičnog napada 22.08.2011 god.


ALFA

Isti slučaj kao sa Vučkom i Alfa je stigla kao beba od par nedelja kod monaha u manastir Kovilje, a njenih šest ili sedam braće i sestara su podeljeni od strane lovaca.

 

DA LI JE MOGUĆE DA SU ŽIVI I KAKO ŽIVE?

Alfa je odrasla sa puno ljubavi, međutim nakon prve godine Vladika je naredio monahu da Alfa mora da se skloni iz manastira. Razlog je očigledan: Vuk je / može biti jedna od najopasnijih divljih životinja. Situacija bi mogla postati ozbiljna i opasna za stotine ljudi i dece koji dolaze u manastir. Tako da je Alfa u poslednje vreme sve više i više svog vremena provodila u malom kavezu.

Više puta su nas molili da Alfu smestimo kod nas. Kada je situacija postala ozbiljna mi smo u poslednjem času preuzeli Alfu i smestili je kod nas. Alfa je stigla sa psom od monaha kako bi joj bilo lakše da se navikne na novu sredinu u kojoj će da živi. Ona i dan danas obožava da se igra sa našim psima, ostala je vrlo umiljata i prema čoveku i uživa da bude mažena i pažena.

P.S. Godišnje se u Srbiji ubije preko 200 vukova a na stotine štenaca se deli između lovaca.

Pitanje je u kojim uslovima oni žive ?

– Zašto i kako umiru ?

 

Tokom cele godine je dozvoljeno ubijanje

Vukova – primer jednog velikog uspeha do zuba

naoružanih 400 lovaca je ubistvo 7 vukova.

 

SVAKA ČAST !

P.S. Drago nam je da je Švedska kao prva Evropska zemlja uvela velike kazne za ubijanje vukova.

 

 

GDE MI UDOMLJAVAMO ŽIVOTINJE ?

 

U 2008 godini smo imali sreće da udomimo/poklonimo tri konja i jednog ponija. Poni i jedan povređeni konj su putovali u Švajcarsku, jedan je stigao u društvo za zaštitu konja u severnu Švajcarsku, a poni u dom za decu zaostalu u razvoju u istočnom delu Švajcarske.

Druga dva konja, majka i ćerka su poklonjeni kod nemačkog bračnog para,koji se bave zaštitom životinja u Mađarskoj.

Vrlo malo imamo prilike da udomimo velike životinje.

Shrikana sada sa prijateljima uživa u sirotištu za konje u Švajcarskoj

Druge životinje koje udomljavamo su psi i mačke koje udomljavamo isključivo kod privatnih lica.






 

Retko imamo prilike da udomimo mačke i to uspevamo samu u krugu prijateljstva u Švajcarskoj. Mlade i normalne pse koji su sposobni za udomljavanje, uglavnom udomljavamo u Švajcarskoj. U manjem broju udomljavamo u Srbiji. Za svakog udomljenog psa postoji potpisan ugovor koji strogo reguliše način držanja i postupanja sa psom. Sva mesta sa udomljenim psima se kontrolišu. U slučaju da to mesto nije adekvatno, pas se vraća u azil.

 

 

Odlomak iz dela Jima Willisa Delići mog srca inspirisanog životinjama i prirodom


«KAKO SI MOGAO?»


Као štene sam te zabavljala svojim ludorijama i zasmejavala te. Smatrao si me svojim detetom i uprkos nekoliko ižvakanih cipela i uništenih jastuka, postala sam ti najbolji prijatelj. Kad god sam bila «nevaljala», pripretio bi mi prstom i upitao «Kako si mogl??» - ali bi zatim popustio i polegao me na leđa radi češkanja po stomaku.


Moja kućna dresura je trajala malo duže od predvidenog, jer si bio strašno zauzet, ali smo zajedno radili na tome. Sećam se onih noći kada sam te gurkala njuškom u krevetu, slušajući tvoje poverljive ispovesti i skrivene snove. Verovala sam da život ne može da bude savršeniji. Išli smo u duge šetnje i trčali po parku, vozili se kolima, zaustavljali se da uzmemo sladoled (ja sam dobijala samo fišek zato što je «sladoled škodljiv za pse», govorio se). Dugo sam lenškarila na suncu čekajući te da dođeš kući na kraju dana.


Malo - pomalo, počeo si da posvečuješ sve više vremena poslu i svojoj karijeri, kao i na traženju životne saputnice. Strpljivo sam te čekala, tešila te kada si prolazio kroz ljubavne probleme i razočaranja, nikada ti nisam predbacivala zbog pogrešnih odluka, već sam te veselo dočekivala kad si se vraćao kući, kao i onda kad si se zaljubio.


Ona, sada tvoja supruga, mada nije «ljubiteljka pasa» - ipak sam joj poželela dobrodošlicu u naš dom i pokušala sam da joj iskažem ljubav i poslušnost. Bila sam sretna jer si i ti sretan bio. Onda su stigle bebe i delila sam tvoje ushićenje. Bila sam očarana njihovom ružičastom puti i mirisom i želele sam i ja da se majčinski staram o njima. Samo ste se vas dvoje plašili da bih ih mogla povrediti, pa sam najveći deo vremena provela oterana u drugoj sobi ili u psećoj korpi. Oh, kako sam želelela da ih volim, ali postala sam «zarobljenik ljubavi».


Kako su deca počela da rastu postala sam i njihov prijatelj. Čvrsto su se držala za moje krzno i pridizala se na nesigurne noge, gurala mi prste u oči, istraživala mi uši i Ijubila po njušci. Volela sam sve vezano za njih, kao i njihov dodir - pošto je tvoj dodir sada bio jako redak - a ja bih ih bila branila svojim životom da je bilo potrebno.


Ušunjala bih se u njihove krevete i slušala o njihovim problemima i tajnim snovima. Zajedno smo iščekivali da čujemo zvuk tvojih kola u dvorištu. Prošlo je ono doba kada si na pitanje da li imaš psa vadio moju sliku iz novčanika i pričao zgode o meni. Poslednjih par godina samo odgovoriš sa «da» i promeniš temu. Od «tvog psa» postala sam «samo pas» i negodovao si zbog svakog troška na moj račun.

Sada si dobio novu poslovnu ponudu u drugom gradu i ti i oni ćete se preseliti u Stan u kojem nije dozvoljeno držanje kućnih ljubimaca. Doneo si pravu odluku za svoju «porodicu», ali bilo je dana kada sam ti ja bilajedina porodica. Bila sam uzbuđena dok sam se vozila u kolima, sve dok nismo stigli do azila. Zaudarao je na pse i mačke, na strah i beznadežnost. Popunio si formular i rekao «Znam da ćete joj naći dobar dom». Oni su slegnuli ramenima i tužno ga pogledali. Bili su svesni kakva životna stvarnost očekuje sredovečnog psa ili mačku, čak iako ima «papire». Morao si na silu da sklanjaš prste svog sina sa moje ogrlice, dok je vrištao «Nemoj tata! Molim te, ne daj im da mi uzmu psa!». I zabrinula sam se za njega i kakvim si ga lekcijama upravo naučio o prijateljstvu i vernosti, o ljubavi i odgovornosti i poštovanju za ceo život. Na rastanku si me potapšao po glavi izbegavajući moj pogled i ljubazno odbio da uzmeš moju ogrlicu i povodac. Morao si da završiš u roku, a sada sam i ja imala svoj krajnji rok.


Nakon što ste otišli, dve ljubazne gospođe su rekle da si verovatno znao o predstojećoj selidbi mesecima ranije, ali da se nisi potrudio da mi nađeš drugi sigurni dom. Zavrtele su glavom i zapitale «Kako si mogao?»


Ovde u azilu su pažljivi prema nama onoliko koliko im to dozvoljavaju njihove brojne obaveze. Hrane nas, naravno, ali ja sam izgubila apetiti već odavno. U početku, kad god bi neko prošao pored mog boksa odjurila bih do prednjeg dela, nadajući se da si to ti - da si se predomislio - da je sve ovo bio jedan ružan san.... ili bih se ponadala da bi to mogao da bude bar neko kome je stalo do mene, bilo ko bi mogao da me spase. Kada sam shvatila da ne mogu da se takmičim u vragolijama za skretanje pažnje veselih kučića, nesvesnih svojih sudbina, povukla sam se u udaljen ugao i čekala.


Cula sam njene korake kada je došla po mene na kraju dana i tapkala sam za njom do jedne izdvojene sobe. Blaženo mime prostorije. Stavila me je na sto, pomilovala po ušima i rekla mi da se ne brinem. Srce mi je udaralo u išćekivanju onoga što sledi, ali je takode bio prisutan osećaj olakšanja. Zarobljenici ljubavi je isteklo vreme. Kao što i jeste ii mojoj prirodi, vise sam se zabrinula za nju. Breme koje nosi teško je tišti i ja to znam, isto kao što sam znala svako tvoje raspoloženje.


Nežno mi je podvezala zavoj na prednjoj nozi dok joj je suza klizila niz obraz. Liznula sam joj ruku na isti način na koji sam i tebe nekada tešila pre mnogo godina. Stručno mi je zabola iglu u venu. Kada sam osetila ubod i hladnu tečnost kako kola mojim telom, legla sam pospano, pogledala u njene plemenite oči i promrmljala «Kako si mogao?»


Možda zato što je razumela moj pseći govor rekla je «Jako mi je žao». Prigrlila me je i žurno mi objasnila da je njen posao da se pobrine da odem na neko bolje mesto, gde me neće ignorisati ili zlostavljati ili napustiti, ili gde neću morati da se brinem za sebe, na mesto puno ljubavi i svetlosti, toliko različito od ovog zemaljskog. Poslednjim delićem snage sam zamahnula repom, pokušavajući da joj stavim do znanja da moje «Kako si mogao?» nije bilo njoj upućeno. To si bio ti, Moj Voljeni Gospodaru, na tebe sam mislila. Misliću na tebe i čekaću te zauvek.


Iskreno se nadam da će svako u tvom životu da nastavi da ti ispoljava toliko mnogo odanosti.







 

 

ZAŠTO UDOMLJUJEMO ŽIVOTINJE U ŠVAJCARSKU?

Ranije smo često udomljavali  pse u Srbiji, ali imali smo veoma loše iskustvo, često su ti psi uprkos ugovoru završavali na lancu ili na ulici.


I ako je veoma komplikovano, skupo i zahtevno udomljavati pse u Švajcarskoj, mi to ipak radimo jer znamo da su tamo sa puno ljubavi prihvaćeni kao članovi porodice do kraja života.


NAŠI PSI U ŠVAJCARSKOJ ŠTAMPI


KARIJERA JEDNOG OBIČNOG LUTALICE IZ KAĆA U ŠVAJCARSKOJ


moja knjiga





MOJ NOVI ŽIVOT U SLIKAMA



STIGLA SAM U MEDIJE




ZNATE LI KO SAM JA?

ja sam Liza


KOLIKO DUGO U PROSEKU
ŽIVOTINJE OSTAJU KOD NAS:

Domaće životinje:

Konji, magarci, krave, svinje, koze, zečevi, koke itd.,ostaju do kraja života.

Divlje životinje:

Lisice, fazani, paunovi, ježevi, gavran, golubovi patke, ove životinje su kod nas dok se neizleče a zatim ih puštamo na slobodu osim onih koji su trajno nesposobni da se staraju o sebi.

Psi:

Oko polovine naših pasa nisu za udomljavanje, oni ostaju do kraja života. To su stari, invalidi, slepi, trajno povređeni, agresivni psi itd. Retko se dešava da uspemo da udomimo nekog od njih. Mlade i zdrave pse udomljavamo. Prosečan boravak u azilu za takve pse je između 5 meseci i 2 godine.

Mačke:

Oko trećina naših mačaka su divlje i one ostaju kod nas do kraja života. Retko udomimo mačke i oni isto kao i psi ostaju kod nas između 5 meseci i 2 godine.



KAKO ŽIVE NAŠE ŽIVOTINJE:

 

Kod nas u prihvatilištu je sve normalno, ništa nije posebno ili egzotično. Ali nama je važno upravo sledeće: da pokažemo da i stara koka, bolesni konj ili pas sa nekim invaliditetom imaju pravo na pristojan život. Divno je otkriti da upravo takve životinje imaju mnogo toga da pruže, naime, zahvalnost, poverenje, vernost i bezuslovnu ljubav~nešto što ljudima potpuno nedostaje. Društvo za zaštitu životinja i prirode Đurđevo je poslednjih dvadesetak godina primilo i spasilo bezbroj životinja. Iako nismo stručnjaci za svaku životinjsku vrstu, trudimo se i veoma nam je važno da svakom živom biću omogućimo što više kvalitetnog i prirodnog života u skladu sa potrebama njegove vrste. Nakon njihove smrti mi ih sahranjujemo na našem groblju za životinje.

Naši konji, magarci i krave su uvek slobodni i mogu se kretati po paši ceo dan, na paši imaju hlada u šumi, puno vode i velike pašnjake za trčanje. Svi konji su u grupi  i jako su vezani jedni za druge .

Takođe naše svinje imaju velik, prirodan ograđen prostor sa jezerom, gde oni uživaju da se kupaju.



 

Sve naše ostale manje životinje imaju ograđen veliki prostor sa jezercima i svi su slobodni koliko god je moguće, i to u okviru svojih grupa. (zečevi, paunovi itd.)

Mačke, nažalost, moraju biti zatvorene zbog opasnosti od naših slobodnih pasa oko salaša, ali imaju veliku prostoriju i veliku volijeru u prirodi sa igračkama.








Psi su svi slobodni osim jedne grupe od 6 starih pasa koji ne mogu da se socijalizuju. Ta grupa je već dugo godina zajedno u velikom ograđenom prostoru sa kućicama i jezerom. Svaki pas može da se kreće slobodno po celom salašu, da uđe u svaku prostoriju na salašu i da spava gde god hoće.





Naše prihvatilište za životinje treba da bude oaza mira ne samo za životinje. I ljudi su dobrodošli da se opuste uz životinje  i da uživaju u lepotama prirode. Naš salaš je centar svih aktivnosti koje se prostiru na celu teritoriju Srbije. Stalno je u toku nekoliko projekata za zaštitu životinja sa raznim vrstama životinja. Završeni projekti se zamenjuju novim, tako da i druge organizacije za zaštitu životinja i/ili privatna lica koja su aktivna na polju zaštite životinja mogu profitirati od našeg iskustva i  pomoći i imaju mogućnost da rade i da pomognu životinjama.

 

KOJE ŽIVOTINJE ŽIVE KOD NAS


Trenutno kod nas borave sledeće domaće životinje:


·    22 konja (od kojih je 3 ponija)

·    4 magarca

·    4 krave

·    6 koza

·    4 domaće svinje

·    5 vijetnamezijskih trbušastih svinja

·    patke

·    guske

·    kokoške

·    2 ćurke

·    2 papagaja nimfe

·    oko 15 mačaka

·    oko 130 pasa

·    2 zeca



Trenutno kod nas borave sledeće divlje životinje :


·    3 lisice

·    2 povređena goluba

·    2 vuka

·    1 srndać

 


Oko salaša žive sledeće divlje životinje na slobodi :


·    ježevi

·    vodene kornjače

·    različite vrste zmija

·    različite vrste žaba

·    golubovi

·    3 vrste sova

·    rode

·    čaplje

·    ribe

·    fazani

·    zečevi

·    slavuji

·    puno različitih vrsta ptica

·    tvorovi

·    lasice

·    razne vrste insekata i leptira (ose, pčele itd.)

·    itd.




U 2009. smo pustili na slobodu sledeće životinje:

- 1 sovu

- 1 kornjaču

- 2 tvora

- 2 ježa

- mnogo golubova

 
  Psi
  Priča o životinjama
  Divlje životinje oko salaša
  Domaće životinje na salašu