DZZ Đurđevo > Vegetarijanstvo

Vegetarijanstvo



Nikola Tesla (1856-1943), fizičar, elektrotehničar:


"Mnoge rase koje skoro isključivo žive od povrća imaju izvanredno fizičko stanje i snagu"


KO SI TI DA ME UBIJEŠ?


 

"Onaj ko spase jedan život, spasio je čitav jedan svet"

 

Pre 15 godina računalo se da:


se svaki dan najmanje 50 miliona životinja kolje za ljudsku ishranu

to je 35 000 svake minute ili

578 svake sekunde


GODIŠNJE 18,25 milijardi

 

PRIJATNO !


 

 

 

 

ŠNICLE  NA  MOM  TANJIRU

 

Otprilike toliko jedna osoba pojede u svom životu

Tabela; preuzeta iz magazine Freiheit für Tiere Nr.3/2013

 

 

Milijardu životinja se godišnje ubije zbog naše šnicle na tanjiru. Retko se ljudi pitaju šta i koga oni svakoga dana bez razmišljanja jedu. Međutim, danas postoji puno informacija o tome šta se dešava jednoj životinji od rođenja do tanjira. Skoro bez izuzetka sve životinje za ishranu žive u neverovatno nehumanim, neprirodnim, surovim uslovima – vezane svinje koje ne mogu ni da se pomere ili ustanu, telad koja se odmah posle rođenja uzimaju od majke i vezuju na kratak lanac, itd.

Niko ne čuje kada majka i beba plaču danima.

 

  • Niko se ne interesuje kada je beba u mraku i ne može da se okrene.
  • Niko ne plače kada se bebe vuku do klanice, gde ih kače za zadnje noge i pri svesti na živo im seku vrat.

 

Iza debelih zidova se skriva strah i bol životinja.

 

Da li je toliko teško zamisliti ko je ta šnicla na tanjiru?

 

Patnja od životinja je jedno, ali i patnja od ljudi koji gladuju zbog vaše šnicli je isto !

 

Zašto ljudi gladuju zbog jedne šnicle na tanjiru?

 

  • Da bi se hranile milijarde životinja koji bogati ljudi jedu potrebno je puno hrane.
  • Da bi se dovoljno hrane proizvelo  moraju da se seku šume da bi se na tom mestu napravile njive. Na hiljade ljudi koji su živeli u šumi (npr. Južna Amerika) se teraju iz svojih domova.
  • Pošto se ta hrana koristi za vaše šnicle a ne za ljude, jako puno ljudi gladuje i umire od nedostatka hrane.

 

Da li vaše šnicle

Vrede toliko patnje,

Nepravde i uništavanja prirode?

 

 

Navedi mi razlog...

Navedi mi razlog
zašto samo jedan dan
smem da ostanem
kod svoje majke!

Navedi mi razlog
zašto moram da sam
stojim u tesnom boksu,
u kojem ne mogu
ni da se okrenem!

Navedi mi razlog
zašto je ovde 23 sata
tokom dana mračno!

Navedi mi razlog
zašto danima moram
sa premalo vode za piće
biti stišnjen u kamionu!

Navedi mi razlog
zašto moram da posmatram
kako ubijaju
drugu telad iz kamiona!

Navedi mi razlog
zašto moram da umrem
već u dobi od 5 meseci!

Navedi mi razlog

zato ti jedeš meso!
 





U srednjem veku jedna od najsurovijih smrtnih kazna bila je hraniti čoveka samo mesom. On je polako umirao u najtežim mukama.





NEMAČKA:

Svake godine više od 450 miliona životinja se ubije.
Puno miliona životinja umire u procesu ubijanja od
stresa, povreda i bolesti. Prosečan čovek je u svom
celom životu odgovoran za maltretiranje
i ubijanje oko 650 životinja.


ISTORIJA

Reč „vegeterijanac“ datira iz 1842. godine, kada je osnovano prvo društvo vegeterijanaca u Velikoj Britaniji. Reč je nastala od reči VEGETUS što znači: zdravo, sveže, nekvarljivo.
Većina vegeterijanaca su druželjubivi ljudi, koji su rešili problem agresije. Oni znaju da jedenje mesa znači ubijanje drugog živog bića zarad ispunjavanja sopstvenih hirova. Mnogi ljudi bi postali vegeterijanci kada bi posetili klanice, ili kada bi sami morali da ubiju životinje koje planiraju da pojedu.
Evidencije rane hrišćanske crkve govore da su prvi hrišćani i sve važne vođe hrišćanske crkve bili vegeterijanci. Naprimer: Klemens Aleksandrijski 150-215, Origines 184-254, Antonije 250-356 itd.
Ovakav stav o jedenju mesa bio je podržan i u prvim crkvenim zapisima, jedenje mesa je čak bilo zbranjeno hrišćanima, sve do četvrtog veka. Međutim, ubrzo su ti tekstovi bili izmenjeni od strane rimskih imperatora, koji su ih prepravljali prema sopstvenim ličnim i političkim interesima. Za vreme crkvenog konzilijuma 325 godine u Nici, jedenje mesa, opijanje i mnoge druge stvari su posebno izbačeni iz crkvenih zakona. Posle ovakvog preokreta u dozvoljenom načinu ponašanja, život se drastično promenio kako za ljude, tako i za životinje, jer je sada značilo da svako može slobodno da zakolje životinju, po sopstvenoj želji.
Toma Akvinski (1225-1274) je tvrdio da životinje nemaju dušu, a samim tim i nikakva prava, isto je tvrdio i za žene. Kasnije je crkva tvrdila da ni Indijanci ni Afrikanci nemaju dušu i da nije greh ubiti ih.

Ali zar prvi božiji zakon ne glasi: NE UBIJ
Ko nam daje to pravo da ne ubijamo ljude, ali da ubijamo druga živa bića?
Kroz istoriju mnoge slavne ličnosti, vođe, filozofi, naučnici i drugi, bili su vegeterijanci.

Leonardo da Vinči (1452-1519): Zaista je čovek kralj svih životinja. Mnogo je okrutniji u svojoj brutalnosti nego bilo koje živo biće. Mi živimo od smrti drugih. Doćiće vreme kada će ubistvo životinje biti podjednako tretirano, kao i ubistvo čoveka.

Lav Tolstoj (1828-1910): Ako neko zaista želi da bude moralan, prva stvar koju treba da uradi, jeste da prestane da jede meso, jer meso znači ubistvo.

Mahatma Gandi (1869-1948): Veličina i moral nekog naroda, može biti izmerena njegovim odnosom prema životinjama.

Pitagora je rekao: ko ubije tele nožem, a da ne čuje vrisak bola i straha, ko može hladnokrvo da ubije tek rođeno lane- koliko je daleko od agresije prema sopstvenoj vrsti? Ko nam daje pravo da oduzmemo nekome život?

Poznati vegeterijanci: Sokrat, Buda, Isus, Gete, Albert Ajnštajn, Šiler, Dalaj Lama, Španska kraljica i njema ćerka, Ričard Gir, Džulija Roberts, Mik Džeger, Džon Lenon, Pol MekKartni, Franc Kafka, Albert Švajcer, Isak Njutn, Volter itd.

ZAŠTO NEKO POSTAJE VEGETERIJANAC?

Postoje razni razlozi zbog čega neko neće da jede meso ubijenih životinja:

1. Zbog svog zdravlja

2. Zbog životinja

3. Zbog prirode

4. Zbog zemalja trećeg sveta

5. Zbog finansija

6. Verski

7. Etički

ZDRAVLJE

Da li je jedenje mesa delimično odgovorno za mnoge bolesti, a posebno rak?
Da li vegeterijanci žive zdravije?
Ranije su naučnici uvek poricali ovu činjenicu, međutim, medicina danas potvrđuje da postoji direktna veza između jedenja mesa i mnogih bolesti. Već 1961. američki doktor- novinar je napisao: 90-97% svih bolesti srca su izazvani jedenjem mesa. Tada su naučnici utvrdili da je meso na trećem mestu po štetnosti za zdravlje čoveka, posle cigareta i alkohola.  
Ljutski organizam ne može da razgrađuje mnogo masnoće životinjskog porekla i holesterol- neizbežna posledica su bolesti srca. Prikupljen holesterol u krvi lepi se za zidove arterija i usporava protok krvi do srca. To dalje dovodi do visokog krvnog pritiska, infarkta i srčanih mana. Slični rezultati istraživanja važe i za rak. Prema nebrojivo mnogo studija na hiljadama pacijenata obolelih od raka, pokazala se direktna veza između jedenja mesa i bolesti. Razlog je: ljutski digestivni trakt nije namenjen za razlaganje mesa. Životinje imaju kratak digestivni trakt pomoću kog otrovni sastojci iz mesa brzo napuste organizam. Voće i povrće se razlaže mnogo sporije, što više odgovara organizmu čoveka, jer on ima duži digestivni trakt. Jedenje mesa, koje je samo po sebi otrovno, šteti bubrezima i izaziva hronične bolesti kao što su; Artritis, Reumatizam, i Rak.


RAZLIKA IZMEDJU ONIH ŽIVOTINJA KOJE JEDU MESO I ONIH KOJE NE JEDU MESO

ŽIVOTINJE KOJE JEDU MESO
ŽIVOTINJE KOJE NE JEDU MESO
imaju kandže nemaju kandže
hlade organizam preko pora na koži i jeziku dišu kroz milione pora na telu
oštre, zaoštrene prednje zube koji služe za komadanje mesa nemaju oštre, zaoštrene prednje zube
mnogo jaču hlorovodoničnu kiselinu u stomaku koja se razlaže u mišićima i kostima životinja imaju 10 puta slabiju stomačnu kiselinu nego „jedači mesa“
digestivni trakt je samo tri dužine tela, da bi se meso lakše razložilo i izbacilo iz organizma digestivni trakt je šest dužina tela. Povrće i žitarice se ne razlažu tako brzo i mogu duže ostati u telu



MOŽEMO LI ŽIVETI BEZ MESA?

Da li su nam potrebni proteini životinjskog porekla da bi bili zdravi?
Pre 20 godina verovalo se da je čoveku dnevno potrebno da u organizam unese najmanje 150 grama proteina. Danas je utvrđeno da je potrebno samo 45 grama dnevno. Otkuda ovolika razika? Naučnici su dokazali da je čoveku ustvari potrebno svega 30-45 grama proteina dnevno. Višak proteina može biti i jeste opasan za organizam. Da bi se unelo tih 45 grama proteina dnevno, vegeterijanska hrana je sasvim dovoljna. Svi minerali i ostali hranljivi sastojci mogu lako da se nadoknade bez unosa mesa. Poznati institut „Maks Plank“ je dokazao da nam povrće, voće i žitarice obezbeđuju  prvoklasne proteine. Osim toga, one su mnogo više prilagođene strukturi ljudskog tela i ne sadrže otrovne sastojke. Jedeći izbalansiranu vegeterijansku hranu nije moguć nedostatak bilo kakvih vitalnih supstanci, koji su organizmu potrebni.


DA LI JE ČOVEK SVAŠTOJED?

Iako čovek može da jede sve što je jestivo, to ne znači da sve što je jestivo je i dobro za njega. Sudeći po mnogim razlikama (pokazanim u tabeli) u ljutskom organizmu i organizmu životinje, jasno je da čovek nije mesojed. Čovek da bi jeo meso, mora prvo da ga pripremi i peče, ili kuva, inače ga ne bi ni pojeo. Mnogi vrhunski sportisti su pokazali da vegeterijanska hrana uopšte nije inferiorna u poređenju sa mesom. Kada bi uporedili sa životinjskoim carstvom mogli bi postaviti ovako: zar ne bi trebali da probamo da nagovorimo lava, psa, ili tigra, da radi kao konj, kamila, ili slon bi ubrzo pali.

ZAVISNOST OD MESA


Pored problema koje čovek sam sebi stvara ubijanjem, kuvanjem i varenjem životinja, postoje i mnogi drugi faktori koji ozbiljno oštećuju ljutski organizam. Svetski poznati nutricionista Dr P. Airola je jednom prilikom rekao: rezultati koji pokazuju opasnost od jedenja mesa su sve više i više poznati. Meso stvara sličnu vrstu zavisnosti organizma, kao i alkohol i cigarete. Posebno crveno meso sadrži mnoge otrovne elemente, na primer, urinarnu kiselinu (koja stvara zavisnost), hormone, antibiotike, adrenalin itd.


PROIZVODNJA MESA

Sa obzirom da je zavisnost koju meso stvara sada već sa sigurnošću dokazana, negativan uticaj mesa na ljutski organizam je takođe i statistički prikazan širom sveta.
Proizvodnja mesa je neverovatno porasla u proteklih 50 godina i postala jedna od vodećih finansijskih imperija u većini zemalja civilizovanog sveta. Kroz sve ovo, situacija se za životinje drastično promenila na gore, a fabrike životinja, gde se drže na desetine hiljada životinja na jednom mestu predstavljaju koncentracione logore najgore vrste-  kakve samo čovek može da izmisli. Životinje se drže u ekstremno malim boksovima, tako da se čak ne mogu ni okrenuti, niti raširiti krila, ni protegnuti noge. Svezane su na okrutno kratkom lancu ceo svoj život, ne mogu normalno da se odmaraju, jer nemaju dovoljno mesta da bi mogle leći i ispružiti noge, hrana nije adekvatna, odvojene su od drugih životinja, nikada ne vide sunce i žive pod stalnim strahom i u depresiji. Da bi se smanjio broj „otpadnih proizvoda“, veštački se „kljukaju“ lekovima i otrovima- samo da bi preživeli dok ne stignu u tanjir zahtevnog konzumatora- koji, ustvari, jede: meso sa lekovima i otrovima i hormonima stresa i straha... Nije ni čudo što su „mesojedi“ bolesni u tolikoj meri.
Iz razloga, što čovek ima potrebu da kupuje sve više i više mesa (zbog zavisnosti koju izaziva), prohtevi kupaca diktiraju trgovinu i životni vek miliona životinja.
Svake godine 50 milijardi životinja je osuđeno na to da bude zaklano i pojedeno. Svaki čovek, u proseku, u toku života, pojede 650 životinja.
Samo 23% životinje se koristi za ishranu, ostalo se baca, ili se koristi na druge načine, kao hrana za pse, ili mlevene koske za hranjenje krava itd. !


Ono što se dešava u klanicama i fabrikama mesa, većina ljudi ne želi da zna. Međutim, kada bi sopstvenim očima videli, kako se tretiraju životinje tamo, većina ne bi ni pipnula meso mučenih životinja. Životinje se danas ne shvataju kao živa bića, već kao mašine za proizvodnju mesa. Kakva sramota!
Kako možemo srećni i bez griže savesti jesti meso, kada životinje žive ovako?
Život životinja zatvorenih u ove koncentracione logore predstavlja tragičnu torturu od prvog do poslednjeg dana. Tretirane kao neživi, objekti koji nemaju osećanja, vezani i slepi (smatralo se da se životinje u mraku manje kreću, a brže rastu- što je dokazano da nije tačno). Kada im dođe sudnji dan, veruje se da je klanje humano.
Međutim, ne postoji humano klanje.
Klanje uvek predstavlja neizreciv teror, pomešan sa osećanjima panike, straha i bola...
Životinje vrište, dok ih ubijaju čekićima, elektrošokovima i pištoljima. Metalnim šipkama im se vežu noge i pričvršćuju ih za čelične rešetke.
Vratovi im se presecaju dok su još živi i potpuno svesni. Seku se na delove- dok su mnogi od njih još uvek živi i još uvek dišu...



Ovakav metod štedi vreme (novac).


Nemački časopis “Zaštita za čoveka, životinju i okolinu”, kojeg izdaje “Radna zajednica za humanu zaštitu životinja i protiv eksperimenata na životinjama” podnela je sledeći izveštaj o testu koji izgleda brutalno, a kojeg je još pre trideset godina uradio jedan psiholog iz Čikaga koji se bavi dubinskom psihologijom.

Jedan psiholog koji se bavi dubinskom psihologijom

testirao je moć sećanja jednog vola, koji za dve

godine nije zaboravio šta je video u klanici

Čikago, maj 1967. godine

“Promenio sam mišljenje da su životinje glupe”, rekao je psiholog Patfild iz Čikaga, koji se bavi psihologijom životinja. On je pre dve godine u jednoj klanici u Čikagu kupio još živo tele i jednog vola. Pre toga je dogovorio da obe životinje moraju da “posmatraju” klanje 150 grla goveda. Onda su ih utovarili na kamion i odveli na jedan pašnjak, kojeg je Patfild zakupio.

Pre toga se Patfild pobrinuo da pet mesara koji su radili u toj klanici u Čikagu, prilikom obavljanja svog posla više puta priđu teletu i volu. U naredne dve godine životinje koje su kupljene u klanici nisu više videle mesare koji su klali životinje. Dok je vo ostao sam, tele je nakon prve godine pušteno u stado. Pre toga ga je Patfild obeležio oznakama na uhu.

Onda je psiholog pozvao onih pet mesara da dođu na njegovo imanje.

Kolima su se odvezli do odvojene livade gde se nalazio vo. Životinja je udobno ležala u visokoj travi. Trajalo je samo 12 sekundi. Toliko dugo je životinja oklevala, kada su šestorica muškaraca izašli iz kola. Onda je vo podivljao, opustošio je svoju štalu i bacio se na visoku i čvrstu ogradu koja je zagrađivala pašnjak. Preplašeno je stenjao i dahtao kada su mu ljudi prišli. Obeleženo tele koje je bilo u stadu na drugom pašnjaku, se kao jedina od svih životinja dalo u beg, kada su se približili ljudi iz Čikaga koji su mu ostali u sećanju. Odjurilo je u paničnom strahu. Ekipa koja je trebala da ga nađe je namerno stupila u akciju tek 24 časa nakon toga, i ona ga je nakon 5 dana pronašla na udaljenosti od 190 km, gde se bilo priključilo tuđem stadu.Izgubilo je 55 kg na težini.


Begulja hrabra krava koja je izbega užasnu smrt u klanici

Biti ubijen

- isti je osećaj za životinje, kao i za čoveka. Osećaj neverovatnog straha, panike i bola. Životinje takođe osećaju radost i sreću kao čovek.

 

Darvin
Na taj način na milijarde životinja umiru zbog religijskih običaja. Međutim taj način klanja koji se praktikovao u biblijska vremena je bio najhumaniji način za ubijanje životinja u to vreme, a nije imao nikakve veze sa religijom.

U Hamburgu su se mnogi otrovali jedeći tunjevinu.
Istraživanja su otkrila: Tune su sečene na delove, dok su još bile žive, tako da su kroz paniku ispustile otrov u svoj organizam, svoje meso, koje su ljudi kasnije pojeli.
Čak su i stari Rimljani znali da osećanje straha proizvodi otrove u organizmu. To znanje su koristili na taj način, što su mučili robove do smrti, i sa njihovom penom, trovali druge ljude!

To znači da je smrtonosni strah od ubistva u životinjskom mesu i mi to jedemo.
Životinje, proizvodnja i prodaja njihovog mesa, predstavlja unosan posao današnjice, tako da ne postoji plan koji bi u skorijoj budućnosti mogao da redukuje tu đavolju mašineriju. Međutim, mnogi ljudi su počeli da razmišljaju, ne šta jedu, već koga jedu.

ZEMLJE TREĆEG SVETA


Meso hrani nekolicinu na račun većine!
To znači da se zbog masovne proizvodnje mesa, žitarice širom sveta koriste kako bi se nahranile životinje. Većina siromašnih zemalja prodaje pšenicu zbog državnih dugova, dok njihov narod ostaje gladan. U Americi 90% pšenice se obrađuje zarad industrijskih životinja, u Engleskoj je to 85%.
Međutim, menjanje pšenice za meso predstavlja najveći deo problema gladi u svetu. To znači da nekolicina bogatih ljudi jede „luksuzno“, dok drugi nemaju ni punu šaku pirinča, ili pšenice.
Da bi se jedna krava tokom tri godine, potrebno je 2 hektara. Posle ubijanja te životinje dobijamo, otprilike, 300 kg mesa. Kada bi farmer zasadio žitarice, povrće i voće na toj istoj zemlji, kroz tri godine bi izraslo oko 8000-10000 kg hrane, što iznosi oko 30 puta više hrane, za isti period.
Za to vreme, svakoga dana, u svetu, više od 40.000 dece umre od gladi
još mnogo odraslih
mnogo ljudi oboli od raznih bolesti izazvanih neuhranjenosti...

Odakle nam pravo da dozvolimo da milioni ljudi umru od gladi samo zato da bi smo mi pojeli meso ubijene životinjje?
Evropljani i Amerikanci jedu pet puta više hrane od ljudi iz zemalja trećeg sveta. Redukcijom proizvodnje mesa za svega 10%, proizvelo bi se dovoljno pšenice da se nahrani 60 miliona ljudi (Američki senatski komitet- ishrana i zdravlje).


„Kada smo jednom prilikom pričali o slobodi i pravdi, sedeli smo za stolom i jeli šnicle. „Ja jedem mizeriju života“ pomislila sam dok sam gutala moj prvi zalogaj mesa i odmah zatim ga ispljunula!“
Alis Voker-pisac

JESTI I BITI POJEDEN

Nije li to prirodan način života? Jeste za životinjsko carstvo, ali ne i za nas. Neke životinje žive od mesa, ali one ubijaju same i jedu samo onoliko koliko im je potrebno. Ništa što se u prirodi ubije se ne ostavlja. To predstavlja optimalnu upotrebu u lancu ishrane.
Kada bi čovek bio savesniji mogao bi lako da se suzdrži od jedenja mesa i prekine, ili bar redukuje, nerazumnu torturu životinja.
Rembrandt


ZAGAĐENJA OKOLINE


Današnje zagađenje Zemlje je direktno povezano sa intenzivnom i masovnom proizvodnjom milijardi životinja širom sveta. Visoko zagađena otpadna voda iz klanica i fabrika mesa, odlazi direktno u podzemne vode reke, jezera i mora. Ne samo da visoka koncentracija nitrata u vodi prouzrokuje mnoge bolesti, već i masovno ubija ribe i druge životinje koje žive u vodi.

 

Polovina zagađene vode danas je, ustvari, direktna posledica haosa u klanicama. Da bi se proizvelo meso, potrebno je mnogo više vode, nego da bi se  proizvele žitarice, ili povrće, ili bilo koja druga hrana. Stoga, ne samo da je voda širom sveta ekstremno zagađena, već je sve manje i manje pijaće vode na planeti, što je direktno povezano sa proizvodnjom mesa. Mnogo žitarica se posadi, ali zemlja ne može tom brzinom i u tolikoj količini da proizvede biljke (hranu za životinje), pa se na polja baca mnogo fertilizatora (otrova), da bi se dostigao maksimum proizvodnje. Opasne komponente fertilizatora, na primer nitrati, veoma su opasni i stvaraju psihičke poremećaje, posebno kod novorođenčadi. Kako je ceo vodeni sistem na planeti povezan, praktično, više nema potpuno čiste vode. Zagađenje Sredozemnog mora bilo je direktno povezano za masovnom proizvodnjom svinja u severnoj Italiji.

Činjenice:
Da bi se dobio 1 kg žitarica, potrebno je 60 litara vode
Da bi se dobio 1 kg mesa, potrebno je 2500-6000 litara vode

U Americi jedna farma pilića godišnje troši 455 miliona litara vode, što je dovoljno za snabdevanje grada od 25.000 stanovnika.
Svaki vegetarijanac godišnje spasi 40 m2 drveća
KISELE KIŠE

Još jedan sporedan efekat jedenja mesa, jeste amonijak, koji prouzrokuje kisele kiše. Ogromne količine amonijaka, koji proizvode milijarde životinja, sjedinjuje se sa vazduhom i pada na zemlju u obliku kiselih kiša, koje su odgovorne za umiranje drveća. Holandska vlada je utvrdila da je najmanje 30% izumiranja šuma direktno povezano sa gasovima koje proizvode životinje. Posebno je primećeno brzo umiranje drveća pored velikih životinjskih farmi. Obliaci amonijaka su izmereni iznad Artika.
Međutim, nije samo drveće u Evropi ugroženo, već i tropske šume- glavni izvor kiseonika- seku se prebrzo, tako da uopšte ne mogu da se oporave. 1945. godine tropske šume su se prostirale na 16 miliona kvadratnih kilometara. Do 1989. godine, više od polovine je posečeno, a većina tog zemljišta je upotrebljena za ispašu. Nakon nekoliko godina korišćenja te zemlje za ispašu, humus postaje toliko tanak i suv da je većina tih predela postala stepe, ili pustinje, a nekada su bili procetale šume, pune života. Danas se poseče 400 hektara tropske šume za sat vremena! Pametni ljudi su izmislili još brži način uništavanja naše planete, paljenjem tropskih šuma. Nekoliko hiljada kvadratnih kilometara spaljene teritorije je njima- ništa. Samo u Brazilu svake godine se spali više od 250 000 kvadratnih kilometara šume, što je površina cele Nemačke. Beskonačan broj i vrste životinja i biljaka se spali i nikada više se ne oporavi, niti pojavi.

Zbog jednog hamburgera najmanje 5 kvadratnih kilometara tropske šume mora biti posečeno. Tako da zasađene biljke na tankom humusu posečene šume, nisu tu da bi nahranile gladan narod, već da udebljaju životinje za klanice, zarad večno pohlepnih industrijskih nacija.


KO ŽELI DA BUDE DEO MASOVNIH UBISTAVA LJUDI I ŽIVOTINJA

Sa etičke tačke gledišta, niko sebi, moralno, ne sme da dozvoli da bude deo onoga što uništava planetu, životinje, biljke i nas same, kada je upoznat sa svim činjenicama!

DA LI JE VEGETERIJANSKA ISHRANA- ISHRANA BUDUĆNOSTI?

Broj ljudi na planeti se svakog dana povećava i to prebrzo, a u vezi sa tim povlače se i mnogi problemi. Obradivo zemljište se duže može koristiti jedino uz pomoć fertilizacije, koja je odgovorna za trovanje vode, životinja i ljudi. Prirodni sistem se raspada. Jedeći manje mesa, ili ne jesti meso upošte, preći na vegeterijanski način ishrane, biće dovoljno hrane za sve i:
neće više biti gladi u svetu,
neće biti zagađenosti vode i vazuha,
neće biti klimatskih promena,
neće nestajati biljne i životinjske vrste,
neće biti ubijanja i agresije
neće biti....
neće biti....

M.B.


Za jedan zalogaj mesa, mi smo spremni da oduzmemo životinjama sunce, svetlost i malo sreće u njihovom životu na koji bi one imale pravo.

Pliutarch







Da li je sportistima potrebno meso?

Postoje izveštaji da vegetarijanci, ili oni koji to skoro jesu, mogu postići izuzetna dostignuća, za koja je potreban ogroman fizički i psihički napor.


Ovaj vegan je svetski prvak u bodibildingu
Sasvim je jasno da je prelaženje 150 do 300 kilometara pešice bez pauze izvanredno sportsko dostignuće. Veoma je impresivno, preći takvu relaciju preko neravnih brdskih staza i istovremeno ispred sebe gurati tradicionalnu drvenu loptu (tzv. rarahipa-loptu). Indijanci iz plemena Tarahumara iz Čihuahe, države na severu Meksika, cine to već stotinama godina i to je normalni deo njihovog života. Njihova svakodnevna ishrana sastoji se samo od jela sa kukuruzom, pasulja, tikvica, divljih biljaka i malo slatkovodne ribe. Procenjuje se da oni dnevno unose oko 1200 do 1500 kalorija. Mleko, meso i jaja su retki u ishrani i te namirnice se konzumiraju samo povremeno u naročitim prilikama. Na razmišljanje navodi činjenica da su ti indijanci sposobni da pređu takve razdaljine, sa količinom kalorija koja je ispod vrednosti za standardne količine potrebnih belančevina, ugljenih hidrata, masti, vitamina i minerala.
Slična sportska dostignuća ostvaruju Aymara indijanci iz oblasti Titikaka, zatim kineski kuliji i šerpe. Oni se hrane veoma jednostavno i skoro ili potpuno vegetarijanski.
Trčanje na daljinu od 1000 km preko cele Nemačke, od baltičkih država do Alpa, dokazalo je činjenicu da takvu ultra-dugačku distancu mogu pretrčati i sportisti, koji se u potpunosti hrane vegetarij anski, sa puno svežih plodova i sirovog povrća.
Treba spomenuti porodicu Vidmajer, koju cine artisti. Fogrund Vidmajer je sa 14 godina postala prvakinja Virtemberga u ritmičko-sportskoj gimnastici, dok je njena sestra Valtrud u dobi od 14 godina postala omladinska prvakinja Nemačke na letećem trapezu. Te devojke žive u porodici, gde se već treća generacija hrani vegetarij anski. Godine 1998. izvršena je analiza hrane šest osoba koje se hrane na vegani način* (starih izmedu 21 i 78 godina), a koje su učestvovale na biciklističkoj trci dugačkoj 1450 km. Oni su svaki dan zapisivali, šta su pojeli i popili, i tokom svakog dana su u proseku prelazili razdaljinu od 77 km, sa prosečnom brzinom od 16 km/h. Ispitivanje je pokazalo da su dnevno unosili 1348 kalorija. Taj veoma mali broj bio je u suprotnosti sa njihovom dnevnom potrošnjom energije od 4712 kalorija. Držali su se preporučenog odnosa energetskih izvora u obliku: 60 % ugljeni hidrati, 30 % masti i 10 % proteini i stigli su zdravi i u dobroj formi u Štokholm.
Nedavno, 1998. godine, 31-godišnja Švajcarkinja Nataša Badman pobedila je na 22. Havajskom trijatlonu. Nema sumnje da se radi o vrhunskom sportskom dostignuću, kada se za 9:24:36 sati ispliva 3,8 km, vozi bicikl 180 km i nakon toga istrči 42 km po velikoj vrućini (40° C). Nataša se već 10 godina hrani vegetarijanski.
A šta je sa sportovima kod kojih se za kratko vreme mora uložiti velika snaga? U većini stručnih knjiga o ishrani sportista pod znak pitanja se stavlja podobnost vegetarijanskog/veganog načina ishrane za sportove gde je važna snaga. Ali činjenica je da među vrhunskim sportistima ima mnogo sportista koji se bave sportovima, gde su važni snaga mišića i njena brza mobilizacija. To su na primer:
- Ridgeli Abel (SAD): osmostruki šampion SAD-a u karateu
- Peter   Husing   (Nemačka):    1979.   godine   je   postao   evropski amaterski šampion u boksu u teškoj kategoriji
- Andreas Kaling (Švedska/SAD): Mister internacional bodibilding 1980. godine
- Ingra Maneke (Nemačka): od 1977. do 1982. prvakinja Nemačke u bacanju diska
- Edvin   Mozes   (SAD):   osvajač   zlatne   medalje   na   olimpijskim igrama i svetski rekorder u trčanju na 400 m sa preponama
- Pat Rivs (Velika Britanija): hrani se vegetarijanski, t j. veganski, 1990-1998. prvakinja Velika Britanije u dizanju tegova...

Svi ovi vrhunski sportisti bave se sportovima kod kojih je potrebna brzina i/ili snaga. Iz naučne perspektive je u torn pogledu interesantno korišćenje kreatina kao sredstva za poboljšanje fizičkih sposobnosti. Njegova funkcija je jačanje mišićne kontrakcije. Raspoloživost kreatina ima    odlučujući     značaj     za    trajanje    treninga    sa    maksimalnim intenzitetom.   Njega  ima  u   mesu,   ali  je  jedan   eksperiment   sa   dva vegetarijanca pokazao da su oni imali normalne vrednosti kreatina. Ali u jednoj drugoj naučnoj studiji se može naći podatak da vegetarijanci aju nisku koncentraciju kreatina u serumu. Pošto vegetarijanci nemaju eksterne izvore kreatina, od tada se veruje da su oni loši sportisti u sportovima gde je potrebna snaga.
Na osnovu tih protivrečnih podataka, uradena je paralelna studija o efektu dodatnog unošenja kreatina kod ljudi koji se intenzivno bave sportom, s tim da se jedan deo njih hranio normalno, a drugi deo vegetarijanski. Ta studija je pokazala da dodatno unošenje ni kod vegetarijanaca, ni kod ne-vegetarijanaca nije dovelo do boljih rezultata na treninzima. Taj nalaz ukazuje na to da kod vegetarijanca ne postoji značajan manjak kreatina - on se kod njih stvara samo putem samostalne biosinteze u njihovom organizmu. Zato nije opravdano tvrditi da vegetarijanski način ishrane nije pogodan za sportiste koji se bave disciplinama gde su potrebni brzina ili snaga.
Pozabavimo se jednim drugim mitom: potreba za kalorijama kod sportista-vegetarijanaca. Naglašavanje važnosti proteina (belančevina) za sportska dostignuća ima dugu istoriju. To seže unatrag sve do starih grčkih atleta, koji su jeli mnogo mesa. Cuveni fiziolog Libig je u 19. veku učvrstio uverenje: „Meso jača organizam". On je navodio da se energija mišića proizvodi oksidacijom proteina, bez obzira na činjenicu, da su 60-tih godina 19. .veka naučnici znali da su ugljeni hidrati i neke nezasićene masti najznačniji izvori energije za mišićnu aktivnost. Sve do 20. veka je podržavan i održavan mit da „rneso jača organizam".
U današnje vreme je poznato da se samo 5-10 % belančevina potroši tokom treninga. Prihvaćeno je mišljenje da vegetarij anci mogu pokriti povećanu potrebu za proteinima na napornim sportskim takmičenj ima. Te potrebe se mogu pokriti unošenjem nekih namirnica, kao što su proizvodi od soje i zrnasto povrće. Dobro je znati da belančevine u zrnastom povrću dovode do manjeg izlučivanja kalcijuma preko urina (u odnosu na životinjske belančevine), zahvaljujući manjoj koncentraciji sulfuramino-kiselina.
Na osnovu činjenica i empirijskih podataka na kraju možemo zaključiti da sportisti-vegetarijanci mogu ostvarivati vrhunske rezultate u svim disciplinama, ako im je ishrana uravnotežena i uskladena sa individualnim potrebama tokom treninga.


Prof. dr. Marsel Hebelink

* Napomena: vegana ishrana podrazumeva eliminisanje svih proizvoda životinjskih porekla iz ishrane.




Svinje

Svinje, jedne od najinteligentnijih i najosetljivijih životinja na planeti, njih na milijarde, vegetiraju u najnevoratnijim i najnehumanijim uslovima dok ne budu ubijene. Njihova neopisiva nesreća ne može biti naša kratka sreća dok ih žvaćemo i gutamo.



 
















Posle života


 



Ja više volim društvo životinja nego društvo čoveka. Zaista, jedna divlja životinja može biti surova, ali čovek je zver bez ograničenja. Pravo koje samo sebi daje civilizovano čovečanstvo.
Sigmund Frojd


Zamislite svoju decu u ovakvom kavezu


 

 

 

savet za zdravlje

Da li nam jedenje mesa pomaže da budemo u dobroj formi ?


Verovanje u to da jedenje mesa 1 do 3 puta nedeljno spada u odmerenu i uravnoteženu ishranu, široko je rasprostranjeno. Da li nam jedenje mesa, sa njegovim proteinima, gvožđem i vitaminima pomaže da budemo u dobroj formi u toku zime, ili čini da obolimo? Da li je čovek svaštojed ili je pre biljojed?

Hladno godišnje doba je pred vratima


Dani postaju kraći, senke postaju tvrđe, drveće šareno obojeno, a veverice sve užurbanije sakupljaju orahe i lešnike. I čovek počinje da lagano prilagođava svoj organizam. U sezoni koja dolazi potrebni su snaga i agilna odbrana, imuni sistem koji funkcioniše besprekorno, koji može da prkosi napadima svih bakterija i virusa. Pored svakodnevnog kretanja, važnu ulogu igra i pravilna ishrana. Da li će nas oboriti već prvi talas gripe, ili ćemo ostati u dobroj formi, o tome može da odluči ispravan odabir hrane na našem tanjiru. Jedni se zaklinju u hranljive materije koje sadrži meso, a drugi vise veruju biljnoj hrani.

Meso ili biljke ?

Da li će teza, da nas hranljive materije iz mesne hrane čine jakim i snažnim, a naš organizam odbrambeno sposobnim, odoleti saznanjima današnje nauke o ishrani ? Neće.
Krajnji rezultat gotovo svih istraživanja sprovedenih širom sveta, identičan je: Često uživanje u jedenju mesa, kobasica i salama, dovodi se u vezu sa ozbiljnim bolestima; oboljenja srca, diabetes II (povišen nivo šećera u krvi kod starijih ljudi), razni oblici raka (rak kože, rak debelog creva), giht, oboljenja bubrega (kamenje u bubregu), povišene vrednosti holesterola, - bolesti su koje se inače razvijaju paralelno sa korišćenjem mesa u ishrani.
Nauka raspolaže novim tehnikama i metodama istraživanja koje pobijaju uvrežena mišljenja i predanjem preneta uverenja. Pod mikroskopom sa tamnim poljem može se, na primer, precizno posmatrati ljudska krv posle jedenja mesa:
-    protok krvi je slabiji
-    ona gotovo da jedva preuzima kiseonik
-    dolazi do zgrušavanja krvnih zrnaca
-    odbrambeni sistem je nadražen
Ove reakcije izazivaju belančevine, amino-kiseline i gvožđe, koji su životinjskog porekla. Iako čovek već 2,5 miliona godina jede meso, gore opisana saznanja se mogu poslušati. Postavlja se pitanje, da li je čovek za to i stvoren. Pravi mesojedi imaju zube za sečenje i kidanje hrane, kiselu pljuvačnu tečnost, kratko i glatko debelo crevo, i jetru koja luči 15 puta vise mokraćne kiseline, kao i kandže za hvatanje plena. Da li se možda u jelovnik čoveka etablirala jedna mala zabluda?
Da li je to razlog što se posle jedenja mesa čovek oseća umorno, što se povećava temperatura tela, što se umesto crvenih umnožavajuju bela krvna zrnca, a krv postaje gusta?

Potpuno odustajanje od jedenja mesa ili smanjivanje količine ?

Danas je nekome ko jede meso najčešće nemoguće da preko noći precrta meso u svom jelovniku. Ali će možda uspeti ako malo smanji količinu mesa u ishrani, ako postane svestan prednosti hrane koja je vise bogata biljkama, ribom i voćnim plodovima. Čisto teoretski se ovo ne može doživeti. Volja za eksperimentisanjem i precizno posmatranje tela su najavljeni.

O ovim prednostima ljudi rado slušaju

Da naglašeno biljna hrana
-    snižava nivo holesterola, imunološki
-    sistem održava aktivnim,
-    vitalizuje krv (vise crvenih krvnih zrnaca, bolji protok krvi),
-    čini da zatvor postane strana reč i ne utiče na telesnu temperaturu,
ne mora da zvuči toliko atraktivno, jer ove stvari ne cine da direktno osetimo bolji kvalitet života.
Prednosti koje osetno povećavaju životnu radost, deluju ovde već ubedljivije. Kako bi bilo kada
bi čovek posle jela ponovo osećao daje u formi, a ne da, umoran i iscrpljen, čezne za odmorom odmah posle jela?
kada bi se barometar raspoloženja stalno kretao uzlaznom linijom? Biljne belančevine se vrednuju optimalno; Ljudi koji unose velike količine proteina imaju
odlično zračenje i osećaju se srećni, sposobni za rad i postizanje rezultata. motivisani su, preduzimljivi i zrače svežinom, radošću i dobrim raspoloženjem.
-    Konačno, besprekorna razmena materija vodi i idealnoj težini.

Možda bismo morali da zaboravimo ovaj deo 2,5 miliona godina duge istorije razvoja i da nastavimo od onog vremena kada se čovek još hranio primereno vrsti. To bi garantovano bio pravi korak ka ozdravljenju danasnjeg bolesnog bića.

(Peter d' Aujourd 'hui)



PITANJA I ODGOVORI UZ TEMU MESO

1. Pojesti i bitipojeden - zar to nije sasvim prirodno?

Mnogi ljudi bi prešli na vegetarijanski način ishrane, kad bi morali da ubiju životinju čije meso žele da jedu. Oni rado zatvaraju oči pred činjenicom da neko drugi to radi umesto njih (mesar u klanici). Pošto je moguće da se živi dobro bez ubijanja životinja, besmislena je okrutnost, kad ipak dozvoljavamo da ih ubijaju.

2. Da li je u mesu sadržana životna snaga?

Potrošnja mesa je pored mnogih drugih razloga jedan od glavnih uzroka nastanka mnogih civilizacijskih bolesti kao npr. dijabetes, giht, masna jetra, nagomilavanje vode, reuma, alergije, poremećaji metabolizma, oboljenja srca i krvotoka, rak. Te bolesti su posledica prekomernog unosa hrane ili pogrešne ishrane. Uzrok tih bolesti i mnogih alergija leži u životinjskim belančevinama. Mnoge kožne bolesti koje važe za neizlečive, mogu se izlečiti putem ishrane bez mesa. Mnogobrojne studije su dokazale tu povezanost. Narodi u južnoj Indiji koji se vekovima hrane vegetarijanski, nedvosmisleno su zdraviii.

3. Srčana obolienja

Već duže vreme naučnici izražavaju sumnju da ishrana koja je bazirana na mesu pospešuje nastanak arteroskleroze i srčanih oboljenja. Već 1961. godine američki lekarski žurnal je pisao: „90 do 97 % srčanih oboljenja moglo bi se sprečiti ishranom bez mesa". (Journal of the American Medical Association, 176/1961). Ljudski organizam ne može u potpunosti da razgradi belančevine koje su sadržane u mesu (najviše do 70 %, u suprotnosti sa drugačijim belančevima u mleku i biljkama koji odgovaraju ljudskim organima za varenje). Nerazgrađene belančevine iz mesa, kao i holesterinske masti, polako ali sigurno postaju problem, jer se talože na unutrašnjim zidovima arterija i sprečavaju cirkulaciju krvi u telu. Posledica toga je da srce mora da radi mnogo vise, da bi pumpalo krv kroz sužene i otvrdle krvne sudove. To dovodi do povišenog krvnog pritiska koji je uzrok srčanih tegoba i infarkta srca, kao i mnogih staračkih bolesti, između ostalog široko rasprostranjene Alchajmerove bolesti.

4. Zašto postoji masovni uzgoj životinja

Veliki porast potrošnje mesa i jaja doveo je do toga da je masovni uzgoj životinja postao veliki biznis. To je prouzrokovalo dramatično pogoršanje situacije po životinje. Masovno držanje životinja je neprekidno mučenje zbog neostvarenih potreba koje imaju životinje i zbog neizbežne prisile (zatvaranje životinja na ekstremno malom prostoru, nedostatak mesta za odmor, degeneracija delova tela, neadekvatna ishrana, nedostatak socijalnih kontakata itd.). To je direktna posledica neprestalne potražnje za velikim količinama jeftinog mesa.

5. Kako hemija dospeva u meso?

Uslovi života kod masovnog uzgoja životinja zahtevaju veliko korišćenje lekova koje, kada jedemo meso, unosimo u svoj organizam (npr. antibiotici, hormoni, psihofarmatici, sredstva za smirenje).

6. Da li vegetarijanska ishrana dovodi do manjka nekih materija u organizmu?

Odgovor je ne! Uravnotežena biljna ishrana sadrži sve potrebne hranjive materije u dovoljnoj meri (belančevine, masti, ugljene hidrate, vitamine i mineralne materije). To se pre svega odnosi na aminokiseline, vitamin B12, gvožđe i kalcijum. Najnovije istraživanje Nemačkog centra za istraživanje raka iz Hajdelberga (koje je trajalo 11 godina) potvrduje da vegetarijanci žive duže (u proseku 15 godina) i da su za 23 % manje podložni bolestima (naročito što se tiče raka i bolesti krvotoka).

 

(samo jedna)  Koka















 

Hana

Naša kućna koka imala je retku mogućnost da provede život uz puno ljubavi i brige vrlo blizu svoje porodice.

Njena neobična inteligencija i originalnost, kao i njena vrlo posebna individua svakodnevno su nas čudila i veselila.

Naši psi i mi smo Hanu prihvatili kao šefa u kući kojeg su svi voleli sev dok nas njena smrt nije rastavila

P.S. Preporučujem svakom ko hoće nekog neobičnog kućnog ljubimca da uzme koku.


Hana gleda kako igramo šah

 

Vegetarijanci u svetu

Država

Broj stanovnika
Vegetarijanaca
Nemačka 82.000.000
7.380.000 (9%)
Velika Britanija
61.000.000 3.660.000 (6%)
Indija 997.500.000 399.000.000 (40%)
Italija 57.000.000
5.700.000 (10%)
Hrvatska 4.500.000 166.500 (3,7%)
Švajcarska 7.300.000 657.000 (9%)
SAD 303.900.000 9.724.800 (3,2%)
itd.

 

 

 

Zečevi

I običan zec ima prava na pristojan život.
Tako je malo potrebno da im omogućimo lep život.

 

 

 

 

 

 

Proizvodnja i potrošnja mesa u svetu

MESO GREJE JAČE OD BENZINA


Film i knjiga Ala Gora, "Neuprijatna istina" (An Inconvenient Truth), predmet je brojnih komentara. Njegov hvale vredan projekt značajna je poruka o vitalnom problemu globalnog zagrevanja.

Ako to nismo već shvatili, sada znamo da zagrevamo našu planetu do alarmantnog nivoa s mogućim katastrofalnim posledicama. Po meteorološkim statistikama 2006. godina bila je najtoplija do sada zabeležena. Setimo se pregrejanog autobusa. A sada treba to da zamislimo u planetarnim razmerima.

Razni savezi, organizacije, institucije... slažu se da je globalno zagrevanje možda najozbiljnija pretnja našoj ugroženoj planeti. Čak je američki Pentagon dobio "napad iskrenosti" tvrdnjom da bi klimatske promene u obliku globalnog zagrevanja "trebalo da se podignu sa nivoa naučne rasprave na nivo zabrinutosti o nacionalnoj bezbednosti SAD-a". Vise čak i od terorizma!


Planetarno podrigivanje

Učinci globalnog zagrevanja nisu nisu vise hipoteza: talasi već šibaju preko ostrva u Južnom Pacifiku, obalski gradovi i države sa malom nadmorskom visinom trpe ozbiljne poplave, ekstremni vremenski uslovi kao što su uragani pojačavaju se, polarne ledene kape i lednici se tope, polarnim medvedima i drugim vrstama preti izumiranje, bolesti se lakše šire, podbacivanje roda poljoprivrednih kultura sve je češće. Stojimo na ivici ponora - rekli bi ekolozi.

Ljudske aktivnosti, to je svima danas jasno, doprinose globalnorn zagrevanju. Medu njima su proizvodnja električne energije, saobraćaj, prekomerna potrošnja raznih dobara, seča šuma, pušenje... A militarizam? Vojska SAD je, na primer, najveći svetski potrošač nafte i zvanično najveći svetski zagađivač.

Ali nešto što mnogi ne znaju jeste da proizvodnja mesa, takođe, znatno povećava intenzitet svetskog zagrevanja. Farme krava proizvode milione tona ugljen-dioksida i metana godišnje. Reč je o dva dominantna gasa koji cine preko 90% stakleničkih emisija čime značajni doprinose globalnorn prženju (onome što se eufemistički naziva "globalno zagevanje"). Zaista, prema Programu za čovekovu okolinu UN-a, Poglavlju o klimatskim promenama, "Postoji jaka veza izmedu ljudske prehrane i emisije metana sa životinjskih farmi".

Izveštaj o stanju u svetu 2004. je još precizniji kad govori o vezi između životinja koje se tove za klanje i globalnog zagrevanja: "Naduvena stoka koja podriguje ispušta 16% godišnje svetske proizvodnje metana, jakog stakleničkog gasa". Takođe u izdanju Sveta fizike izjula 2005. stoji: "Životinje kojejedemo ispuštaju 21% ukupnog ugljen-dioksida koji se pripisuje ljudskim aktivnostima". Jedenje mesa direktno doprinosi ovoj industriji neodgovornoj prema čovekovoj okolini i predstavlja direktnu pretnju planeti u obliku globalnog zagrevanja.


Pluća Zemlje u mleveno meso

Pored toga, ekstremnom brzinom seku se kišne šume da bi na njihovim površinama bili formirani pašnjaci i njive za uzgoj soje za ishranu krava. Krčenje drveća u kišnim šumama - područje biodiverziteta sa 90% svih vrsta na Zemlji - ne samo da stvara više stakleničkih gasova kroz proces uništavanja, nego, takođe, umanjuje korisne učinke
koje to drveće obezbeđuje. Osim što su potencijalni izvor hrane i lekova, kišne šume se nazivaju "plućima Zemlje" jer filtriraju naš vazduh apsorbujući ugljen-dioksid, glavni staklenički gas, dok ispuštaju kiseonik koji omogućava život. Najkraće rečeno, prema Centru za međunarodno istraživanje šuma, vlasnici farmi krava "pretvaraju amazonsku prašumu Brazila u mleveno meso".


Mesojedi kao teška vozila

Šta da se radi? Naravno da bismo morali značajno redukovati naše oslanjanje na fosilna goriva i usmeriti se prema obnovljivim izvorima energije. Naravno da moramo prestati sa uništavanjem kišnih šuma. Naravno da moramo prestati da ratujemo i drastično da smanjimo vojni budžet. Ali, dok se rvemo sa problemima i čekamo ove i druge strukturalne promene, moramo nešto menjati na ličnom planu.

Geofizičari Gidon Eshel i Pamela Martin sa Univerziteta u Čikagu zaključili su da bi prelazak sa "standardne američke" na vegetarijansku ili, još bolje, na vegansku ishranu učinio vise za borbu protiv globalnog zagrevanja nego prelazak sa visokolitražnih automobila na efikasne hibridne modele. Naravno, mogli bismo učiniti oboje. I još više!

Jedenje mesa je, što se čovekove okoline tiče, upoređeno sa vožnjom jakog terenca... Vegetarijanska ishrana je kao vožnja automobila srednje veličine (ili "umerene limuzine", kako kaže Ešel), a veganska ishrana označena je kao vožnja bicikla ili pešačenje. Prelazak sa vožnje skupih terenaca i ishrane u torn stilu, na energetski efikasnije alternative, ključ je borbe protiv stezanja omče globalnog zagrevanja.

Bolje informisani znaju, globalno zagrevanje već ima smrtne efekte na našu planetu. Krajnje vreme je da se deluje. Treba jasno reći: vegetarijanci mogu održati planetu udobnom za život na više načina! Slavni Pol Makartni reče: "Ko god želi da spasava planetu, sve što treba da učini jeste da prestane da jede meso. To je najvažnija pojedinačna stvar koju možete učiniti." Andrea Gordon u svom članku "Ako reciklirate, zaštojedete meso?", prekoreva nas da "postoji direktan odnos između jedenja mesa i čovekove okoline. Žalim, narode, ne možete biti zaštitari okoline - i mesojedi.

Vegetarijanstvo je doslovno pitanje života i smrti - za svakog od nas pojedinačno i za sve nas zajedno.


Meso ili život

A zar nije golim okom vidljivo: jedenje životinja doprinosi ukupnoj tragediji: patnji i smrti životinja; slabom zdravlju i ranoj smrti Ijudi; neodrživo velikoj potrošnji nafte, vode, zemlje, žitarica, rada i drugih vitalnih resursa; uništavanju eko sistema, uključujući deforestaciju; izumiranju vrsta; monokulturi i globalnom zagrevanju; legitimitetu sile i nasilja; nepravednoj raspodeli kapitala, veština, zemlje i drugih resursa; ogromnoj neefikasnosti ekonomije; gomilanju strahovitih količina otpada; ogromnoj neravnopravnosti u svetu; neprekidnoj svetskoj gladi i masovnoj neuhranjenosti; prenošenju i širenju opasnih bolesti; i konačno, propasti morala u takozvanim civiliziranim društvima.